Brisel, 09. septembar 2022. – Evropski zakon o slobodi medija, koji treba da bude predstavljen naredne nedelje, baviće se uređivačkom nezavisnošću, medijskim regulatorima, prihodima i javnim servisima, ali ne i konkretnim merama kada je u pitanju medijsko vlasništvo.
Predlog zakona, čiji je nacrt objavio francuski časopis Kontekst, predstavlja odgovor na niz problema koje Evropska komisija vidi u evropskom medijskom pejzažu, uključujući nepostojanje konvergencije nacionalnih regulatora, nedovoljnu zaštitu uređivačke nezavisnosti, nejednake ekonomske uslove i fragmentaciju medijskog tržišta.
Pošto se medijska politika uglavnom smatra nacionalnom nadležnošću, Komisija predlog evropskog zakona pravda potrebom da se reši pitanje fragmentacije medijskih propisa koja sprečava pravilno funkcionisanje jedinstvenog tržišta.
U predlogu zakona predviđeno je da postojeća Grupa evropskih regulatora za audiovizuelne medijske usluge (ERGA), koja okuplja predsednike nacionalnih medijskih regulatornih tela, bude zamenjena Evropskim odborom za medijske usluge.
Zadaci tog novog tela, koje će činiti predstavnici nacionalnih vlasti i Komisija kao posmatrač, biće između ostalog savetovanje Komisije o primeni propisa, posredovanje između konstitutivnih organa zemalja članica, procena funkcionisanja medijskih tržišta i potencijalnih uticaja nacionalnih mera.
Iako je obezbeđivanje transparentnosti vlasništva nad medijima isticano kao jedan od ključnih ciljeva zakona, u predlogu Komisije ne postoji obavezna mera po tom pitanju, već je prepušteno pratećoj preporuci.
Pružaoci medijskih usluga koji proizvode vesti i sadržaje o aktuelnim dešavanjima moraće da učine dostupnim imena i kontakte svojih direktnih i stvarnih vlasnika, ali osim toga nema mnogo čvrstih mera.
Nacrt zakona sadrži odredbe čiji je cilj jačanje uređivačke nezavisnosti, kao što je zabrana mešanja države u uređivačke politike i odluke pružalaca medijskih usluga.
Predlog takođe predviđa mere koje se tiču koncentracije medija i njenog uticaja na medijski pluralizam, što će procenjivati i države članice i novi Odbor.
U zakonu se ističe da proces raspodele javnih sredstava, uključujući za oglašavanje, treba da bude transparentan i objektivan i da izveštaji o trošenju državnog novca za oglašavanje bude javno dostupan.
Kada su u pitanju javni servisi, u predlogu se navodi da procedura imenovanja njihovih najviših rukovodioca, uključujući direktore i članove upravnih odbora, bude transparentna, objektivna i bez diskriminacija, uz mogućnost da budu otpušteni ako se utvrdi da ne ispunjavaju svoje zakonom definisane dužnosti.
Od nacionalnih vlasti se zahteva da obezbede stabilno finansiranje tih medija kako bi se zaštitila njihova uređivačka nezavisnost, prenosi Euractiv.
