Pariz, 6. maj 2019. – Zatvor na severu Francuske prvi put će se pobrinuti da zatvorenici mogu da glasaju na evropskim izborima u maju.
Gotovo svi od 80.000 zatvorenika u Francuskoj moći će da ubace listić u glasačku kutiju ali je, za sada, mali broj pokazao želju da to i uradi.
Zatvor Reo (Réau) u Sen e Marnu (Seine-et-Marne) nije nepoznat u javnosti. Ombudsman za zatvore kritikovao je tu ustanovu 2015. pošto je utvrdio da se veliki broj zatvorenika radikalizovao dok je bio na odsluženju kazne.
Reo je poznat i po spektakularnom bekstvu helikopterom gangstera Reduana Faida (Rédoine Faïd) u leto 2018.
Taj zatvor sada je obezbedio da svih 600 zatvorenika krajem maja dobije priliku da glasa.
Francuska vlada obećala je da će glasačke kutije biti u svim zatvorima. Ustavno veće je potvrdilo tu meru u odluci od 21. marta o reformi pravosudnog sistema.
Kako se navodi, do sada su sudije koje izriču kazne često odbijale da zatvorenicima daju pravo da glasaju i to po različitim osnovama, od kojih je jedna da oni ne učestvuju u životu lokalne samouprave u kojoj glasaju.
Klaris Gursolas (Clarisse Goursolas), zamenica direktora zatvora Reo u kome borave osuđeni na dugogodišnje kazne, dobila je novo zaduženje – da bude "službenik za vraćanje evropskih izbora" u zatvor.
Već je napravljen video prilog koji se emituje na internom TV kanalu zatvora i u kome se zatvorenicima objašnjava važnost izbora.
Kampanja nije samo način da se prekrati vreme, već i da se održi veza sa životom izvan rešetaka. Zatvor Reo nije baš kao ostali – zatvorenici imaju jednokrevetne sobe sa tušem i televizorom a tu su i apartmani u kojima porodice zatvorenika mogu da borave tri dana.
"Kao da si u hotelu, osim što nikada ne možeš da ga napustiš", šali se Amir (30) pokazujući ključ ćelije koji, kao i ostali zatvorenici, nosi na zglobu.
Uprkos lepom, sunčanom danu i brojnim aktivnostima u ponudi za zatvorenike jednog februarskog popodneva, on je odlučio da ode na debatu o EU i evropskim izborima koju je organizovao francuski ogranak udruženja Kuće Evrope (Maisons de l’Europe).
"Reći da ste zaintersovani za Evropu dobro izgleda u dosijeu. Ali ja zapravo ne znam kako stvari stoje", objasnio je Amir svoje interesovanje za izbore za Evropski parlament.
Kao i mnogi drugi zatvorenici, on nije nikada glasao i tek treba da bude upisan u birački spisak. Ali, da bi to uradio, potrebna su mu validna dokumenta, što nije jednostavno za zatvorenika koji služi dugogodišnju robiju.
Na predsedničkim izborima u Francuskoj glasalo je samo 1.000 zatvorenika od ukupno 80.000.
Ako računamo da su trećina zatvorenika stranci i da je tu i jedan broj lišenih poslovne sposobnosti, onih koji mogu da glasaju je relativno malo, što predstavlja kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Uprkos naporima vlade, koja je dovela udruženja poput Kuća Evrope i organizovala desetak događaja u zatvorima, teško je proceniti da li će zatvorenici zaista i glasati.
Prema direktoru zatvora Arnou Soleranskom, "uslovi za organizovanje glasanja su veoma komplikovani… Tu je i pitanje osoblja".
Još jedna prepreka je što profil zatvorenika nije baš isti kao kod "običnih" građana koji ne žele da glasaju.
Više od polovine zatvorenika je mlađe od 30 godina a tri četvrine je slabo obrazovano. U 2014. godini tri četvrtine mlađih od 35 godina nisu glasali.
Ako budu glasali, to će više biti u nadi da će ih ranije osloboditi nego zato što stvarno imaju politička uverenja.
Kada je reč o tome kakvu sliku o politici izvan rešetki imaju i za koga će eventualno glasati, postoje brojne "teorije zavere", iako u zatvoru zvanično nema mobilnih telefoma i pristupa internetu, pa tako ni društvenih mreža.
Međutim, priznaje Gusolas, u zatvoru "još kruži mnogo ilegalnih mobilnih telefona, većina zatvorenika su mladi, ali je teško bez društvenih mreža".
"Makron brani interese Rotšilda, to je sigurno. Političari su tu zbog novca", kaže veoma mladi zatvorenik, bivši preduzetnik koji služi šestogodišnju kaznu.
Stariji zatvorenici se time ne bave ali se slažu: "Glasanje, korišćenje prednosti vladavine prava u Francuskoj – da, zašto da ne". Posle svega, "sloboda nema cenu", sa uzdahom je rekao jedan zatvorenik, prenosi Euractiv.
