Beograd, 17. april 2020. – Zasedanja srpske skupštine su i pre naprednjaka bila „fasada“. Ukidanjem zasedanja je i bukvalno ostala samo fasada.
Demokratija je na respiratoru, piše u autorskom tekstu za DW politikolog Mladen Mrdalj.
Epidemija je biološki opasna i ekonomski strašna, ali postaje daleko opasnija kada rasplamsa nepoverenje u politički sistem. Nepoverenje slabi saradnju i zaoštrava unutrašnje sukobe.
Jedni svuda vide pretnju, kao da odustajanje od svega spašava život, što je neodrživa paranoja. Drugima koronavirus nije opasniji od gripa, izaziva ga 5G mreža, a svetska zavera epidemijom skriva masovno naseljavanje migranata, navodi Mrdalj za DW.
„Histerično nepoverenje nije na delu samo u Srbiji. Većina navodnih dokaza je reciklirana sa zapada i naučna zajednica ih pobija. Međutim, kontradiktorne izjave i ponašanja nadležnih opravdavaju racionalno nepoverenje. Poverenje u sistem je sredstvo borbe protiv epidemije isto kao dezinfikatori. Zalihe se brzo troše, ali teško obnavljaju. Zato se postavlja ključno pitanje: kako jedan politički sistem proizvodi poverenje?“, pita politikolog.
Nijedna država ne može predvideti sve krize i prikladne planove za njih, ali sve neizbežno raspravljaju o njihovoj verovatnoći i ozbiljnosti. To nameće dva pitanja: ko raspravlja i ko odlučuje? U demokratskim državama raspravljaju svi građani, uglavnom preko izabranih poslanika, čija većina odlučuje. U nedemokratskim raspravljaju i odlučuju neizabrane elite.
Tekst, u celosti, možete pročitati na sajtu DW.
