Beograd, 15. april 2021. – Ni „Batut“ ni Ministarstvo zdravlja nisu mogli da za Izveštaj o ljudskim pravima mladih u 2020. daju podatke o broju mladih koji su testirani na korona virus, koji su zaraženi ili se nalaze na bolničkom ili kućnom lečenju, ali su zato mladi u medijima „targetirani“ kao glavni krivci za širenje zaraze.
To je pokazalo istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP).
Izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP) ukazuje da su se mladi u Srbiji tokom 2020. suočavali sa brojnim izazovima kada je reč o ostvarivanju prava na rad, obrazovanje, slobodu kretanja i informisanost, a posebno se ističe nedostatak podataka o ostvarivanju prava na zdravlje i pristup zdravstvenoj zaštiti.
Ni „Batut“ ni Ministarstvo zdravlja nisu mogli da nam daju podatke o broju mladih koji su testirani na korona virus, koji su zaraženi ili se nalaze na bolničkom ili kućnom lečenju, rekla je istraživačica BCLJP i jedna od autorki izveštaja Nevena Nikolić i upozorila da su, paradoksalno, mladi u medijima označeni kao ključni prenosioci zaraze.
Krizni štab je prednjačio u izjavama da su ‘krivi mladi’, a da nisu postojali mehanizmi komunikacije koji su bili prilagođeni mladima, i približavali im mere i preporuke u vezi sa pandemijom, ocenila je Nikolić.
Koautor izveštaja Luka Mihajlović istakao je da su mladi bili izuzetno pogođeni ograničavanjem slobode kretanja i merama poput policijskog časa, karantina ili zabrane ulaska u zemlju.
Te mere nisu targetirale isključivo mlade, ali su istraživanja ukazala da su mladi, a naročito na planu mentalnog zdravlja, bili izuzetno pogođeni i bili su prinuđeni da žive potpuno neshvatljiv život bez socijalnih kontakata, naglasio je Mihajlović.
Istraživanje u okviru izveštaja pokazalo je i da mladi čine čak trećinu kažnjenih zbog nepoštovanja policijskog časa, kao i da su licima od 18 do 30 godina izricane i nešto više novčane kazne od proseka.
Mladi pripadnici romske populacije su se susreli sa više izazova tokom pandemije od svojih vršnjaka, a naročito imajući u vidu da većina romske populacije nije mogla da ispuni kriterijume za poštovanje epidemioloških mera, upozorila je koautorka izveštaja Marina Simeunović.
Tokom pandemije urađeno je terensko mapiranje i pokazalo se da svako peto romsko domaćinstvo nema pristup vodi, 55 odsto nema pristup kanalizaciji, 24.000 domaćinstava nemaju struju i kada se to ima u vidu pitanje je kako bi mogli da se zaštite od korona virusa, ukazala je Simeunović .
