Mladi u EU: Sve obrazovaniji, ali i marginalizovaniji

mladi

Uprkos tome što su bolje obrazovani od prethodnih generacija, mnogi mladi Evropljani suočavaju se s marginalizacijom na tržištu rada, pogoršanjem životnih uslova i preprekama u uključivanju u društvo i učešću u politici, ocenjeno je u izveštaju Evropske komisije o položaju mladih u Evropskoj uniji.

U sklopu praćenja primene  Evropske strategije za mlade za razdoblje od 2010. do 2018., Komisija je sredinom septembra objavila "EU Youth Report 2015", izveštaj koji daje celovitu sliku o situaciji u kojoj se nalaze mladi u Evropi, otkriva šta su države članice učinile po tom pitanju u razdoblju od 2013. do 2015. i daje preporuke za iduće tri godine.

Evropska strategija za mlade ima dva opšta cilja – veću ponudu i jednake mogućnosti za mlade u obrazovanju i na tržištu rada, socijalnu uključenost i solidarnost mladih, a sadrži čitav niz konkretnih inicijativa za njihovo ostvarenje.

Izveštaj pokazuje glavne trendove u populaciji mladih Evropljana i napredovanje u ostvarivanju ciljeva na osam područja delovanja utvrđenih rezolucijom Saveta EU; obrazovanju i osposobljavanju, zapošljavanju i preduzetništvu, društvenoj inkluziji, zdravlju, građanskom volonterskom angažmanu, kreativnosti i kulturi kao i deo nazvanim Mladi i svet. Izveštaj je zasnovan temelji na 41 indikatoru.

Razdoblje „mladosti“ ne definiše se jednako u svim delovima Evrope ali zajedničko u svim državama je definicija mladosti kao razdoblja prelaza iz detinjstva u svet odraslih obeleženo važnim promenama u životu, od prelaza iz sistema obrazovanja na tržište rada, od života u porodičnom domu do osamostaljivanja, od finansijske zavisnosti do samostalnosti. Populacija kojom se na osnovu podataka Eurostata, Eurobarometra i drugih dostupnih izvora bavi izveštaj prvenstveno su mladi od 15 do 29 godina, no u nekim se slučajevima mladi dele na više starosnih kategorija, napominje se u radnom dokumentu Evropske komisije o stanju mladih u EU. Izveštaj se fokusira na promene trendova u odnosu na prethodni izveštaj  o mladima iz 2012. godine.

Prvog januara 2014. godine u Evropskoj uniji je živelo gotovo 90 miliona mladih u dobi od 15 do 29 godina što je oko 18 posto ukupnog stanovništva 28 članica EU.

Poslednje tri decenije, u skladu s dugoročnim trendovima, udeo mladih u ukupnom broju stanovnika nastavio je padati i u razdoblju od 2010. do 2014. godine.

Udeo mladih u stanovništvu je najveći na Kipru, Malti i u Slovačkoj, a najmanji u Grčkoj, Španiji, Portugalu, Sloveniji i Italiji. Među zemljama kandidatima za pristupanje Evropskoj uniji udeo mladih najveći je u Albaniji i Turskoj koje imaju i viši postotak mladih od bilo koje sadašnje članice Unije.

Trend pada u proseku najviše zahvata najmlađu kategoriju mladih, one 15 do 19 godina starosti, koja se smanjila za sedam posto tokom tri godine koje je izveštaj obuhvatio. U posmatranim razdobljima postalo je očigledno da broj tinejdžera koji ulazi u skupinu od 15 do 19 godina nije u potpunosti nadomestio udeo onih koji su napustili skupinu u dobi od 25 do 29 godina.

Uopšteno se u zemljama srednje, istočne i južne Evrope beleži srazmerno veći pad populacije mladih u odnosu na zemlje severa Evrope. Izuzetak je Irska koja od 2010. godine beleži najveći procentualni pad – četiri procenta. S druge strane Danska, Luksemburg i Holandiji beleže blagi rast udela mladih u opštoj populaciji.

Iako će, po Eurostatovim predviđanjima demografskih kretanja, do 2050. godine broj stanovnika Unije rasti do 525 miliona očekuje se da će udeo mladih pasti sa 18 procenata, koliki je bio 2013. godine, na ispod 16 procenata, što je gotovo sedam miliona osoba.

Rastući pad udela mladih u kontekstu postupnog rasta opšte populacije i sve duže očekivane životne dobi ukazuje da će stanovništvo EU postajati prosečno sve starije. Posledično će radno aktivno stanovništvo u većoj meri morati izdvajati za starije skupine, na primer, finansiranjem zdravstvenoog i penzijskog sistema, pa će se mlađe generacije suočiti s većim teretom podržavanja ostatka stanovništva.

Poslednjih decenija je stalan pad udela mladih u EU i povećanja tereta brige za starije stanovništvo ublažavan rastom broja doseljenika iz zemalja koje nisu u EU.

Iako je useljavanja iz zemalja van EU sprečilo naglo starenje stanovništva ono nije dovoljno da preokrene opšti pad udela mladih u EU, ocenjuje izveštaj i ukazuje da među mladim doseljenicima uveliko prevladava starija starosna skupina mladih od 20 do 29 godina starosti.

Najnoviji dostupni podaci pokazuju da u nekim članicama Unije doseljenici iz zemalja ne-članica čine barem petinu ukupne populacije mladih, poput Belgije, Češke, Francuske, Španjolske, Italije, Mađarske, Malte, Slovenije, Švedske i Hrvatske.

Uopšteno se beleže pozitivni trendovi na području obrazovanja gde glavni indikatori ukazuju na poboljšanja u celoj Evropskoj uniji. Istraživanja potvrđuju pozitivan odnos između visokog obrazovanja i zaposlenosti ali ostaju izazovi pred mladima kod kojih izostaje napredak u obrazovanju.

U razdoblju od 2013. do 2014. pojavili su se znakovi poboljšanja položaja mladih na tržištu rada što budi nadu da se preokreću negativni trendovi izazvani ekonomskom krizom, ocenjuje Komisija.

Posledice nekoliko godina teškoća na tržištu rada znatno su ugrozile izglede za uključivanje u društvo velikog broja mladih Evropljana . Razmer mladih kojima njihovi prihodi nisu dovoljni za uzdržavanje i koji su siromašni uprkos zaposlenosti posebno su visoki u nekim evropskim zemljama, upozorava izveštaj.

Pogoršavanje radnih i životnih uslova mnogih mladih u Evropi tokom poslednje tri godine ide ruku pod ruku s rastućom nezainteresovanošću za politički život i sve slabijim uključivanjem u tradicionalna društvena i građanska delovanja, navodi izveštaj podsećajući da je, na primer, od 2011. godine u većini država porasla izborna apstinencija mladih. Takav trend ukazuje na sve raširenije nezadovoljstvo tradicionalnim oblicima političkog angažmana dok slabi i sklonost uključivanju u aktivnosti nevladinih organizacija, posebno u zemljama s najvišim stopama nezaposlenosti i isključenja iz društva, zakjučuje se u izveštaju.

Učešće mladih u kulturnim aktivnostima takođe pokazuje trendove slabljenja. Deo mladih, moguće zbog smanjenih finansijskih sredstava, ne posećuje kulturna događanja i ustanove ili ne može razvijati svoje umetničke interese. U padu je i uključenost u sportske klubove i klubove mladih što ukazuje na povlačenje mladih iz socijalno inkluzivnih aktivnosti.

Zahvaljujući sve boljim mogućnostima putovanja i nastanjenja među članicama EU mladi Evropljani postaju sve mobilniji te sve češće idu raditi ili studirati u neku drugu evropsku državu. Irska, Kipar, Luksemburg i Austrija ističu se kao zemlje koje su 2012. godine u populaciji mladih imale najveći udeo mladih iz drugih zemalja EU.

Najveći udeo mladih građana Unije 2012. napustio je Bugarsku, Estoniju, Irsku, Letonija (svaki četvrti) a posebno Litvaniju (45 posto) i nastanio se u nekoj drugoj članici EU. Najveće povećanje u toj kategoriji i razdoblju zabeleženo je u Sloveniji.

Ukupno, među zemljama koje izveštaj obrađuje neke se jasno ističu kao zemlje iz kojih mnogi mladi Evropljani odlaze u inostranstvu (na primer, Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija i Mađarska), a druge kao one koje primaju veliki broj mladih (posebno Danska, Nemačka, Španija, Luksemburg i Austrija).

Naredni  koraci u saradnji EU u području mladih (2016. – 2018.)

U novom trogodišnjem radnom ciklusu evropske saradnje u području politika za mlade prioriteti bi po Komisiji trebali biti sledeći:

– veća društvena uključenost svih mladih, a posebno onih koji su izloženi rizicima, kao što su NEET-ovi i mladi iz migrantskih obitelji, (NEET – Not in Education, Employment, or Training – Mladi koji nisu zaposleni, ne obrazuju se i ne osposobljavaju se),
– veće učešće svih mladih, posebno onih kojima prijeti marginalizacija,
– lakša integracija na tržište rada za sve mlade, uz posebnu pažnju posvećenu dugoročno nezaposlenima i onima koji su u prelazu iz obrazovnog sistema na tržište rada.

Politika za mlade unutar šireg programa EU-a

Politika za mlade ne može funkcionisati samostalno. Nužni su saradnja i nadopunjavanje s politikama u područjima kao što su zapošljavanje, obrazovanje, osposobljavanje, zdravstvo, kultura, digitalni mediji, održivi razvoj, građanstvo i sport, zaključuje Komisija.

Izvor: EU#MLADI

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…