Mladima koji se žele upoznati s radom evropskih institucija svake se godine putem javnih konkursa nudi mogućnost stažiranja u telima Evropske unije.
Evropska unija redovno poziva mlade koji su zainteresovani za sticanje iskustva rada u EU institucijama, a kandidati se mogu javiti na otvorene konkurse Evropske komisije, Evropskog parlamenta i Saveta EU koji nude stažiranje u 2016. godini.
Prijave za stažiranje u Evropskoj komisiji trenutno su u toku i traju do 29. januara, a sledeći krug će se održati od 1. oktobra do 28. februara 2017. godine. Stažiranja traju pet meseci, troškovi boravka pokriveni su mesečnim iznosom od 1120 evra, a pokriveni su i putni troškovi. Komisija svake godine nudi stažiranje 1300 mladih.
Evropski parlament svake godine nudi mogućnost stažiranja 600 mladih u Briselu, u razdoblju od pet mjeseci. Sledeći krug stažiranja započeće 1. oktobra 2016. i trajati do 28. februara 2017., a prijave će trajati od 15. marta do 15. maja ove godine. Za ovo stažiranje su takođe pokriveni troškovi, u iznosu od 1213 evra mesečno, kao i putni troškovi.
Parlament nudi i mogućnost stažiranja za prevodioce u Luksemburgu koje se dodeljuje na razdoblje od tri meseca. Naknada iznosi 1213 evra mesečno, prevode se parlamentarni tekstovi poput dnevnog reda, raznih pitanja, izveštaji i dopuna, a rok za prijavu je 15. februara.
Stažiranja u Savetu Evropske unije započinju u junu, a nude se dva termina godišnje. Prijave za 2016. godinu su zatvorene, ai lod sledećeg juna do kraja avgusta biće otvorene prijave za 2017. godinu. Nudi se i mogućnost neplaćenog stažiranja od 1. septembra do 31. januara iduće godine za koje se može prijaviti do 1. aprila.
Po podacima briselske nevladine organizacije B!NGO, svake godine evropskim institucijama prođe oko 8 hiljada mladih stažista.
Ipak, prilike za stažiranja povezanih s evropskom politikom ne staju na službenim konkursima institucija.
"Ima jako puno nevladinih organizacija koji traže i primaju ljude i koji su otvoreni, pa je u odnosu na broj onih koji su primljeni u institucije mogućnost uspeha mnogo veća", rekao je za Hinu Marko Vidakušić, asistent evroparlamentarke Dubravke Šuice.
Osim evropskih institucija i nevladinih organizacija, Vidakušić kao potencijalna mesta za rad u sferi euvropske politike mladima preporučuje i prijavljivanje na stažiranje kod zastupnika koji ih na mesečnoj bazi mogu primati u svoju kancelariju. Zainteresovani mogu poslati svoje upite direktno zastupnicima, konkurs je konstantno otvoren, a ne treba se ograničavati na zastupnike iz svoje države.
Zainteresovani se mogu javiti direktno i političkim grupama koje s vremena na vreme prime određeni broj stažista nezavisno od konkursa parlamenta.
Marko Vidakušić je u Evropskim institucijama prošao sve stepenice od stažista do asistenta i savetnika zastupnika. Vidakušić je iz Pleternice, diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Osijeku, a nakon boravka u Sjedinjenim Državama i Švajcarskoj 2012. godine prijavio za konkurs Instituta Robert Schumann iz Budimpešte koji je organizovao edukaciju za buduće asistente zastupnika pre nego što će Hrvatska ući u Evropsku uniju.
Na edukaciju je primljeno četrnaest ljudi iz cele Hrvatske koji su zadovoljili osnovne pretpostavke – dobra biografija, diplomu, uspešno odrađene intervjue. Polaznicima edukacije dolazili su zaposleni u parlamentu, bilo to asistenti, zastupnici ili predstavnici političkih grupa, koji su ih naučili kako funkcioniše ceo sistem Parlamenta.
Nakon završene edukacije svaki od polaznika zaposlen je u kancelariji jednog zastupnika, gde su stekli iskustvo koje su, nakon ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, iskoristili u radu za zastupnike iz Hrvatske .
Vidakušić je radio u kancelariji prvog slovenačkog premijera Alojza Peterlea, nakon čega ga je angažovala zastupnica HDZ-a i Evropske narodne stranke Dubravka Šuica.
"Za mene je obavljati asistentski posao kao da sam upisao još jedan fakultet jer sam stekao neprocenjivo političko, kulturno i radno iskustvo u instituciji koja predstavlja 510 miliona Evropljana, a to je apsolutno nešto najdragocjenije što mladi čovek može dobiti i to sam spreman rado podeliti s mladima u Hrvatskoj", rekao je Vidakušić o svom poslu.
O zaduženjima asistenata kaže kako nisu specifična, nego nastaju ad hoc – od organizacije različitih događaja i konkursa, bavljenja tehničkim detaljima, do praćenja raznih odbora. Hrvatska, naime, ima samo 11 zastupnika u odnosu na 22 odbora, kojima još treba pridodati pododbore i izaslanstva, zbog čega u nekima od njih nemamo svoje predstavnike.
Zbog toga asistenti zastupnika najviše vremena provode u praćenju rada odbora kako ne bi propustili nešto što je zanimljivo za hrvatske interese, jer iako zastupnici nisu članovi nekog odbora, oni u njima mogu predlagati ideje. Radni dan asistenata tako nekad traje od 8 ujutro do 23 sata.
"To nije precizno određen posao. Što dođe, to radiš", kaže Vidakušić. Uz praćenje rada parlamenta, na primer, svaki zastupnik može dovesti određeni broj posetilaca, asistenti organizuju putovanja, boravak, doček ljudi… U njihovu nadležnost spadaju i organizacije konkursa, sva tehnička i organzaciona pitanja povezana s njima, objašnjava Vidakušić a kao jedan od najvažnijih aspekata rada asistenata ističe umrežavanje.
Hrvatski zastupnici u Evropskom parlamentu, ističe Vidakušić, puno su aktivniji od ostalih, što se može pratiti i preko portala MepRanking gde se može videti da su svih 11 hrvatskih zastupnika u sto najaktivnijih zastupnika (Ivan Jakovčić je prvi, a Dubravka Šuica dvanaesta). Pošto je Hrvatska nova i mala članica, hrvatski zastupnici žele se nametnuti u Parlamentu, zbog čega su izvrsno prihvaćeni i svi ih znaju po imenu i prezimenu, objasnio je Vidakušić.
Iza uspešnog rada naših zastupnika stoji rad asistenata koji su sve vrijeme u Briselu i Strazburu, jer zastupnici nemaju vremena lično pratiti sve aktivnosti u parlamentu. "Mladi ljudi nose parlament", rekao je Vidakušić.
Portal za Evropske politike mladih italijanske novinske agencije Anse napisao je pet zlatnih pravila za uspešno prijavljivanje za stažiranje:
1. U prijavi se usresrediti se na obrazovne kvalifikacije i radno iskustvo koje su bliske vrsti stažiranja za koje se konkuriše.
2. Od stažista u EU institucijama očekuje se da imaju stav i interese koji su evuropski i međunarodni, pa se u odabiru kandidata ceni iskustvo s tim predznakom, kao što su učešće u Erasmusu, kulturnim razmenama, Evropskom volonterskom servisu ili sličnim programima.
3. Poželjno je tečno znanje jednog od tri službena radna jezika Evropske unije – engleskog, francuskog ili nemačkog, a poznavanje drugih jezika je isto plus.
4. Ne čekajte zadnji trenutak za prijavu. Za uspešno ispunjenu prijavu potrebno je dosta vremena i preciznosti, pa se ne preporučuje rad u žurbi, kako bi se izbegle greške i nepreciznosti koje mogu biti protumačene kao znak nedovoljne motivacije. Izbegnite i slanje prijave zadnji dan kako bi zaobišli moguće tehničke probleme.
5. Pokušajte ponovno – evropske institucije svake godine primaju hiljade zahteva i taj broj se stalno povećava. Zbog toga ne gubite nadu ako niste primljeni iz prvog pokušaja, i probajte ponovno. Slanje prijava na više različitih institucija iste godine dopušteno je.
Izvor: Hina
