Minimalne zarade u januaru 2016. imale su 22 od 28 članica Evropske unije, kao i svih pet kandidata za EU. Takozvani minimalci razlikuju se u velikoj meri od članice do članice i idu od nešto više od 200 evra u Bugarskoj do gotovo 2.000 evra u Luksemburgu.
Srbija i države kandidati za EU sa Zapadnog Balkana u grupi su zemalja sa najnižim minimalnim zaradama, ispod 500 evra. Ipak, gledano prema paritetu kupovne moći, slika je drugačija i razlike između minimalnih zarada su tada osetno manje.
Članice EU i kandidati podeljeni su u tri grupe prema visini bruto mesečne minimalne zarade. U prvoj grupi su zemlje sa minimalnim zaradama ispod 500 evra mesečno. Tu su četiri kandidata za EU – Srbija, Crna Gora, Albanija i Makedonija, i deset članica EU – Bugarska, Rumunija, Litvanija, Mađarska, Češka, Letonija, Slovačka, Hrvatska, Estonija i Poljska.
U Srbiji je, prema Eurostatu, minimalna zarada ispod 250 evra, koliko i u Rumuniji, u Bugarskoj i Makedoniji je 215 evra, u Albaniji oko 200 evra a u Crnoj Gori malo više od 250 evra.
Drugu grupu zemalja sa minimalnim zaradama između 500 i 1.000 evra čine pet članica EU (Portugalija, Grčka, Malta, Španija i Slovenija) i Turska. U Turskoj je minimalna zarada malo iznad 500 evra a u nabrojanim članicama EU je ispod 800 evra mesečno.
Treća grupa zemalja sa minimalnim zaradama iznad 1.000 evra ima sedam članova – Francusku, Nemačku, Belgiju, Holandiju, Britaniju, Irsku i Luksemburg, zemlju u kojoj je minimalac 1.923 evra mesečno.
Minimalne zarade nemaju Danska, Italija, Kipar, Austrija, Finska i Švedska.
Kupovna moć i minimalne zarade
Međutim, razlike između minimalaca mnogo su manje kada se u obzir uzmu cene u različitim zemljama, odnosno gledano prema paritetu kupovne moći (PPS). Naime, u zemljama iz prve grupe sa relativno niskim minimalnim zaradama izraženim u evrima i cene su niže pa su minimalne zarade izražene prema paritetu kupovne moći relativno više. S druge strane, u zemljama iz treće grupe su i cene više a minimalne zarade izražene prema paritetu kupovne moći su niže.
Kada se gleda prema tom paritetu koji pokazuje koliko se robe može kupiti za određeni iznos valute u jednoj zemlji, disparitet između minimalnih zarada u članicama EU pada sa 1:9 na 1:4.
Podaci Eurostata pokazuju da su veće razlike između minimalnih zarada izraženih u evrima i onih prema paritetu kupovne moći uočene u Mađarskoj, Nemačkoj, Turskoj, Irskoj, Velikoj Britaniji, Estoniji, Letoniji, Belgiji, Francuskoj, Španiji, Portugaliji, Rumuniji i Makedoniji i svaka od tih zemalja zavisno od ugla posmatranja menja poziciju na listi za najmanje dva mesta. Grčka, Litvanija i Poljska u tom slučaju menjaju poziciju za jedno mesto.
Većina zemalja ostaje u istoj grupi bez obzira da li se minimalac gleda izražen u evrima ili prema paritetu kupovne moći. Među izuzecima su Crna Gora, Litvanija, Mađarska, Češka, Letonija, Slovačka, Hrvatska, Estonija i Poljska koje iz prve grupe (zemlje sa najmanjim minimalnim zaradama) prelaze u drugu (sa srednjim zaradama).
Minimalne i prosečne zarade
U 2014. je iznos bruto minimalne zarade u EU varirao od 33% do više od 50% prosečne bruto mesečne zarade zaposlenih u industriji, građevinarstvu ili uslugama.
Udeo minimalca u prosečnoj bruto mesečnoj zaradi najveći je u Sloveniji (51,3%) a slede Grčka (50,1% u 2011.) i Turska (50% u 2010.)
Najmanji deo prosečne bruto zarade pokriva minimalna zarada u Češkoj i Španiji, ispod 35%, pokazuju evropske statistike.
Napominjući da se udeo zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu značajno razlikuje, Eurostat je uradio procenu udela zaposlenih koji primaju minimalac povezujući podatake iz poslednjeg istraživanja strukture zarada sa nivoima minimalnih zarada koje su bile na snazi u to vreme (oktobar 2010, kada je rađeno poslednje istraživanje strukture zarada a koje se radi na četiri godine).
Udeo zaposlenih plaćenih manje od 105% nacionalne minimalne zarade izand 9% imalo je osam članica EU – Slovenija (11,8%), Litvanija (13,7%), Luksemburg (10,2%), Poljska (9,9%), Francuska, Irska i Hrvatska (po 9,2%).
Španija je sa 0,2% imala najmanji udeo zaposlenih koji zarađuju manje od 105% nacionalnog minimalca dok je u preostalih 11 članica taj udeo bio između 2% i 4,7%.
Izvor: euractiv.rs
