Beograd – Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić izjavila je da smatra da je francusko-nemačkim predlogom za KiM učinjen ozbiljan pritisak i veliki diplomatski napor da se dođe do ozbiljnog pomaka u rešenju kosovskog problema.
„To rešenje možda neće biti finalno i neće zadovoljiti sve strane, ali će ipak obezbediti normalan život u regionu i otkloniti podignute tenzije. Da se prosto takva atmosfera otkloni iz regiona i da se razmišljanja prebace na jedan teren koji je praktičniji i životniji„, rekla je Minić.
Ona je istakla da su odnosi Beograd i Prištine najveća kočnica saradnji u regionu i da su ti odnosi na par godina blokirali regionalnu saradnju.
„Samit u Berlinu je zaista jedan ozbiljan pokušaj da regionalna saradnja oživi, da oživi ideja zajedničkog regionalnog tržišta koja je veoma osmišljena i razrađena. Učinjen je ozbiljan napredak sa tri sporazuma u pogledu slobode kretanja građana„, istakla je Minić.
Kao jednu od najvažnijih tema Berlinskog samita, ona je navela Deklaraciju o energetskoj bezbednosti i zelenoj tranziciji.
„U njoj se vidi da EU daje regionu vrlo čvrste smernice kako nastaviti dalje sa energetskom politikom i kako vezati region za EU u domenu energetike. To je veoma ozbiljan dokument, koristan za nas i velika je šteta što građani nisu dovoljno upoznati sa njim„, poručila je Minić.
Na primedbu da mi od Rusije dobijamo gas i da iz toga potiče naša energetska bezbednost, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji ističe da je u deklaracijama ponuda čitavom regionu da se uključimo u zajedničko snabdevanje energentima, pre svega gasom.
„Zatim nudi se da se regionu pomogne da izgradi ili dogradi neophodnu infrastrukturu, da mu se pomogne da se mnogo bolje poveže u domenu električne energije i integriše u tržište električne energije, da se ceo region mnogo bolje angažuje u razvoju obnovljivih izvora energije„, navela je Minić.
Dodala jeda postoji i prateći dokument o preuzimanju obaveza EU, Nemačke, Francuske, OECD-a, Evropske investicione banke.
„Oni su dali kao aneks ove deklaracije vrlo konkretne predloge i Nemačka je konkretno ponudila da se obezbede sredstva za pomoć građanima i kompanijama da se lakše nose sa većim cenama energenata. To je jedna milijarda evra koja je ponuđena za hitnu i kratkoročnu intervenciju„, navela je Minić.
Ona je istakla da su na samitu u Berlinu pored zemalja regiona učestvovali Velika Britanija i deset zemalja EU, međunarodne organizacije, predsednica Evropske komisije, predsednik Evropskog saveta.
„To je sve okruženje koje želi da pomogne regionu i oni nisu neprijatelji Srbije. Bojim se da se u javnosti svi oni predstavljaju kao neprijatelji Srbije, sem Rusa i Kineza, a to nije tačno„, naglasila je Minić.
Na konstataciju da se Srbi na Severu KiM osećaju kao žrtve francusko-nemačkog pravila, a da građani Srbije često osećaju da za njih postoje neka posebna pravila, Minić odgovara da je to mit.
„Ako ulazite u neki klub morate da poštujete neka pravila, od običnog fudbala do svega ostaloga. Priče o tome da ne važe ista pravila za sve su mitovi. Mi treba da se postavimo tako da budemo kooperativni član tima, da poštujemo datu reč, da ne dajemo lažna obećanja i pre svega da vodimo računa o potrebama drugih, posebno komšija, čak i kada nam se interesi ne poklapaju„, poručila je Minić.
Niko ne voli da živi u stalnoj tenziji, dodala je, a mi tako živimo.
„Mi moramo da negujemo saveznike, oni su nam potrebni. Uvek je Srbija gravitirala ka centralnoj Evropi, od knjaza Miloša do današnjeg dana mi smo uvek gravitirali centralnoj Evropi, pogledajte ekonomiju. To dokazuje i ta grupa zemalja koja se okupila oko Berlinskog procesa. To je prosto naš istorijski pravac„, poručila je predsednica Evropskog pokreta.
Na primedbu da je u Srbiji veliki broj građana protiv EU, ona odgovara da je to trend koji je zavladao u celom regionu, iako je najizraženiji u Srbiji.
Ističe da svaka zemlja ima neke svoje razloge, a da se ističu produžen proces otvaranja pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom i odsustvo vizne liberalizacije za Kosovo.
„Međutim, rat u Ukrajini je sve promenio. On traži ubrzano delovanje i jasno je da je u pozadini objektivna strepnja u Evropi da se ne zaoštre odnosi u našem regionu i da tu ne dođe do problema, jer to nikome u Evropi ne bi odgovaralo, niti bilo kome u regionu„, poručila je Minić.
