Beograd – Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija izjavio je da bi u društvu trebalo da se pokrene ozbiljan dijalog na temu šta učiniti kako bi se smanjio obim korupcije u Srbiji, ali da državnom vrhu odgovara koruptivno okruženje.
Komentarišući pad Srbije sa 101. na 104. mesto liste svetskih zemalja prema percepciji korupcije u 2023. godini, Minić je agenciji Beta kazao da bi morali da se istraže uzroci koji utiču na rast korupcije i da se radi na njihovom otklanjanju.
„Nije iznenađenje to što nije bilo napretka u borbi protiv korupcije, ali je iznenađenje što nije bilo značajnijeg nazadovanja na listi svetskih zemalja prema percepciji korupcije. U Srbiji imamo katastrofalno stanje po pitanju sprovođenja antikorupcijskih mehanizama i u svim oblastima koja su rizična po pitanju stvaranja korupcije, počev od javnih nabavki gde se ogromni poslovi ugovaraju netransparentno, bez konkurencije i bez primene zakona„, rekao je Minić.
Prema njegovim rečima, ukinut je zakon o linijskim projektima a izglasan zakon o „Expo 2027„, po kojem će 17 milijardi evra biti potrošeno bez transparentnih postupaka nabavke.
„Osim toga, na čelu javnih preduzeća već godinama se nalaze vršioci dužnosti koji su podložni političkim pritiscima i koji više rade za političke potrebe nego za ispunjavanje javnog interesa. Kad je u pitanju borba protiv korupcije, nema napretka ni u tužilaštvu, sudstvu i policiji, tako da bez imalo optimizma očekujemo naredna rangiranja na listi svetskih zemalja, prema percepciji korupcije„, ocenio je on.
Minić ističe da u Srbiji ne postoji politička volja za borbu protiv korupcije.
„Donosiocima odluka iz vrha države odgovara koruptivno okruženje. Njima je mnogo lakše da bez transparentnosti i konkurencije odlučuju o trošenju ogromnih novčanih iznosa i tu se otvara prostor za zloupotrebe i podmićivanje„, istakao je Minić.
Na pitanje da li visok nivo korupcije može da utiče na dolazak stranih investitora, Minić je kazao da će vlasnici nešpekulativnog kapitala dobro razmisliti da li će svoj novac uložiti u Srbiji.
„Indeks percepcije korupcije je od značaja za potencijalne investitore. Ljudi koji savetuju ozbiljne investitore neće predložiti da se nešpekulativni novac uloži u zemlji koja je loše rangirana na svetskoj listi. Nešpekulativni kapital će moći da se dovede isključivo kroz ogromne subvencije ili kroz politička mentorstva„, objasnio je Minić.
Srbija je pala na 104. mesto liste svetskih zemalja prema percepciji korupcije za 2023. godinu, objavio je Transparensi internešenal. Ovo je najlošiji rezultat koji Srbija ima u poslednjih 12 godina.
Na prošloj listi je Srbija bila 101. mada je imala indeks (36), kao i sada. To znači da, prema oceni ugledne nevladine organizacije, u Srbiji se ništa ne menja što se tiče korupcije.
Srbija 104. mesto deli sa Alžirom, Brazilom i Ukrajinom.
Indeks Srbije za sedam poena manji je od svetskog proseka i čak 28 poena lošiji od proseka Evropske unije.
Crna Gora je na 63. mestu, od zemalja i teritorija regiona slede Severna Makedonija (76), Kosovo (83), Albanija (98) i odmah iza Srbije Bosna i Hercegovina (108).
Na prva tri mesta, kao zemlje sa najmanje korupcije, i dalje su Danska, Finska i Novi Zeland.
Na poslednja tri su Sirija, Venecuela i Somalija.
