Iako je proklamovao javni interes kao osnovni cilj, konkurs Ministarstva kulture i informisanja za sufinansiranje medijskih projekata, i ove godine je prevashodno shvaćen kao sredstvo za spasavanje mnogobrojnih medija od finansijske propasti, jedna je od zamerki novinara i medijskih eksperata na rezultate nedavno završenog konkursa.
Novca je ove godine bilo više nego prošle, a povećao se i broj odobrenih projekata. Na konkursu je podeljen 121 milion dinara (oko milion evra) budžetskog novca za sufinansiranje čak 161 projekta. Brojni projekti dobili su tek par stotina hiljada dinara, a bilo je i onih koji su dobili manje od 100 hiljada. Da li se davanjem male pomoći tako velikom broju medija, može ostvariti glavni cilj konkursa – javni interes građana Srbije, ili je taj njihov novac samo „veštačko disanje“ za finansijski iscrpljene medije?
Odgovore na ta i brojna druga otvorena pitanja, BIRN je potražio u razgovoru sa medijskim stručnjacima i kolegama koje su ove godine odlučivale o tome kojim projektima i medijima treba dodeliti novac građana Srbije.
Sagovornici BIRN-a se slažu da ove godine možda nije sve urađeno na najbolji način i da u budućnosti treba raditi na poboljšanju procesa.
Među primedbama se izdvajaju i one koje se odnose na preširoko definisanje javnog interesa, koji za novac koji su dobili, mediji treba da ostvare. Osim sužavanja broja tema i strožih uslova za prijavu kandidata, predlaže se i da se budućim konkursom pooštre kriterijumi za ocenu projekata, a pored limitiranja najvišeg iznosa, prema nekim predlozima, to bi trebalo učiniti i sa najnižim iznosom odobrenih sredstava.
Kontrola realizacije projekata, predstavlja još jedan problem. Dosadašnja praksa i aktuelno stanje u Ministarstvu kulture i informisanja pokazuje da ono nema dovoljno ljudi koji bi mogli da izvrše evaluaciju i utvrde da li je novac građana potrošen na pravi način.
Na kraju, ali svakako ne najmanje važna, jeste nedovoljna transparentnost konkursa, zbog čega je teško reći da li su novac zaista dobili najbolji projekti. Naime, na internet stranici Ministarstva kulture i informisanja dostupni su samo podaci o preduzeću koje je osnivač konkretnog medija, (ne naziv medija), zatim naziv projekta, bez opisa (iz čega se ne može zaključiti ništa o njegovom kvalitetu), kategorija medija i iznos koji je za projekat odobren.
Zaključak je da je ove godine konkursom zadovoljena forma. Zbog nabrojanih nedostataka, nema garancije da će građani za novac koji su ove godine odvojili za medije, od njih dobiti ono što im je zagarntovano Ustavom, a to je pravo na istinito, potpuno i blagovremeno informisanje o pitanjima od javnog značaja.
Ceo tekst možete pročitati na sajtu javno.rs
