Beograd, 13. januar 2020. – Politički analitičar Cvijetin Milivojević izjavio je da iako u Srbiji ne postoji pravna smetnja da se u godini izbora menja izborni zakon, problem je to što je najveći deo opozicije najavio bojkot izbora.
Milivojević navodi da bi smanjenje cenzusa vodilo tome da u parlament uđu stranke koje nemaju dovoljnu podršku birača, radi stvaranja privida – „kvazidemokratije“.
Milivojević je za agenciju Beta izjavio da „u nekoj normalnoj zemlji niko ništa ne bi imao protiv smanjivanja cenzusa, ali ne kada je u pitanju bojkot izbora, kada će to dovesti do stvaranja instant stranaka, samo za ove izbore“.
„Aleksandar Vučić ne nudi smanjenje cenzusa, on testira javno mnjenje. Dobro bi bilo da je smanjenje cenzusa bilo uvršćeno u zahteve opozicije za poboljšanje predizbornih uslova, što bi imalo smisla ako bi cenzus bio povećan za one koji na izbore izlaze u koalicijama, kao što je slučaj sa SNS. Tada bi to bilo u redu“, smatra Milivojević.
On je rekao da je „očigledno da iza smanjenja cenzusa za ulazak u parlament stoji nešto drugo: pokušaj da se baci udica što većem broju malih stranaka, da bi se tako smanjili efekti bojkota izbora“, a „očigledno nije reč o iskrenoj nameri“.
Milivojević je rekao da, „ako Aleksandar Vučić zaista želi da pokaže da je za kompromis, treba da se donese Lex Specialis – da odloži održavanje parlamentarnih izbora za najmanje šest meseci, da se do tada dovedu u red svi izborni uslovi, a da opozicija pod tim uslovima, kao znak dobre volje, pristane da izađe na lokalne izbore koji bi bili u redovnom terminu“ na proleće ove godine.
„Slažem se sa predsednikom Republike da je bolje ako volja građana bude iskazana kroz cenzus od tri odsto za ulazak u parlament, nego pet odsto koliko je sada. Manje se rasipaju glasovi građana. Međutim problem je u tome što je najveći deo opozicije najavio bojkot izbora, a smanjenje cenzusa biće podsticaj za one koji bi jedva prešli cenzus od pet odsto da na izbore izađu“, smatra Milivojević.
On je rekao da „ako se izbori budu raspisali na takav način, oni su besmisleni, osim ako neko želi da tera inat, a posledica će biti da će vrlo brzo morati da budu raspisani novi, vanredni parlamentarni izbori“.
„Aleksandar Vučić se ne ponaša kao predsednik Republike, on je i premijer i tužilaštvo i svi aktuelni ministri – on se ponaša kao apsolutni vladar“, kazao je Milivojević.
Na pitanje da li očekuje da povodom najave smanjenja cenzusa za ulazak u parlament reaguje Evropska unija čiji su poslanici učestvovali u međustranačkom dijalogu za unapređenje predizbornih uslova, Milivojević je odgovorio da smatra da je „Briselu važno da u Srbiji dođe do poboljšanja izbornih uslova, ali ne po svaku cenu, a EU trenutno odgovara to što u Srbiji imaju apsolutnog vladara koji je kooperativan“.
„Mislim da Evropsku uniju ove teme ne zanimaju previše. Ako Evropski parlament želi da se ovde održe demokratski izbori, on mora da pritisne vlast. Brisel ima načina da ga natera, ali to ne želi iz praktičnih razloga, zato što im je potreban neko kao Vučić, ko će ispunjavati sve što se od njega traži. To nema veze s demokratijom. On se očigledno u nekoj raspodeli karata pokazao kao najbolji izbor“, kazao je Milivojević o Vučiću.
Milivojević je rekao da je opozicija u pregovorima o poboljšanju predizbornih uslova tražila pre svega uvođenje reda u medijima, među kojima ima onih koji ne samo da ne informišu građane u skladu s propisima, već ih i dezinformišu, kao i da mediji koje kontroliše vladajuća stranka „kriminalizuju ne samo političare iz opozicije već i dobar deo javnih ličnosti koji veze nemaju s politikom“.