Beograd – Uz odnos prema EU i Rusiji, nema sumnje da je i odnos Beograda i Prištine jedan od najvažnijih parametara koji će se ocenjivati u kontekstu evropskih integracija.
Kako za Glas Amerike ističe Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj, 2022. godina je bila jedna od najkoloritnijih godina u smislu dešavanja na prostoru Kosova.
Smatra da od 1999. i intervencije NATO-a u bivšoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, nije bilo godine sa toliko različitih dešavanja i kriza.
“Ona je počela sa problemima vezanim za onemogućavanje ljudima da glasaju na referendumu, zatim i na izborima. Nakon toga je bila kriza vezana za tablice, onda se stvorila kriza vezana za energetiku, pa smo se vratili vezano za tablice i vezano za lične karte, onda su se pojavile i barikade vezano za tablice i lične karte. Onda se negde smirila situacija pa smo se negde rešili pitanja ličnih karata, ali smo se vratili pitanjima tablica”, kaže Mijačić.
Kako se godina bližila kraju stvari su se zahuktavale i činilo se da dve strane nikada nisu bile bliže oružanom sukobu nego pred sam kraj 2022. godine.
“Onda je krenulo jedno hapšenje, drugo hapšenje, povlačenje Srba iz institucija, nakon povlačenja Srba iz institucija nova hapšenja, ove barikade i evo završavamo ovu godinu negde otklanjanjem barikada, ali sa otklanjanjem barikada nismo otklonili zebnju kako ćemo ući u ovu 2023. godinu”, navodi sagovornik Glasa Amerike.
Mijačić, nije želeo da licitira o pojedinačnoj odgovornosti za nestabilnosti na Kosovu, ali iznosi stav da je kosovski premijer Aljbin Kurti u 2022. vodio politiku koju je započeo 2021. godine.
To je, kako kaže Mijačić, povlačenje jednostranih poteza bez koordinacije sa međunarodnim partnerima.
“Ti Kurtijevi postupci su onda izazivali lančano različite reakcije bilo Srba sa severa Kosova ili vlade u Srbiji, gde se to prosto podizalo i na neki nivo da u jednom trenutku smo svi očekivali samo što nije krenuo rat između Srbije i Kosova. Na sreću to se nije desilo, ali se iskreno nadam u 2023. godini neće biti toliko tih jednostranih poteza, da će se više raditi u koordinaciji za međunarodnim partnerima, da će se smiriti situacija i da će se raditi na postizanju nekog sporazuma, makar on bio i prelazan”, smatra Mijačić.