Brisel, 19. maj 2020. – U zajedničkom planu za oporavak od Kovida-19 francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačke kancelarke Angele Merkel poziva se na novi evropski pristup zdravstvenim krizama.
Cilj je da se ojača suverenitet EU kada su u pitanju medicinski i farmaceutski proizvodi.
EU je potrebna „strategija zdravstva“ kako bi u Evropu vratila kontrolu nad proizvodnjom lekova i vakcina, naveli su Merkel i Makron u planu sa pet tačaka za ponovno pokretanje evropske ekonomije posle korona krize. Plan je objavljen 18. maja na virtuelnoj konferenciji nemačke kancelarke i francuskog predsednika.
„Stremimo strateški pozicioniranoj evropskoj zdravstvenoj industriji koja će, uz puno poštovanje odgovornosti članica za njihove socijalne i zdravstvene sisteme, unaprediti evropsku dimenziju zdravstva i smanjiti zavisnost EU„, navodi se u tekstu inicijative.
Francusko-nemačkim predlogom takođe se predviđa povećanje evropskih kapaciteta za istraživanja i razvoj vakcina i lečenja pri čemu je kratkoročni cilj razvoj vakcine za korona virus u Evropi i obezbeđenje njenog globalnog pristupa.
Međutim, prvi čovek Evropske agencije za lekove (EMA) Gvido Rasi (Guido) oprezan je kada je reč o izgledima za proizvodnju vakcine u Evropi.
„Nažalost, kada budemo u poziciji da damo dozvolu za upotrebu vakcine u Evropi, ne možemo istovremeno da odobrimo da bude raspoloživa ovde„, rekao je Rasi u Odboru za zdravstvo Evropskog parlamenta.
Kako je dodao, u ovom trenutku je jedini način sistem zajedničkih nabavki Evropske komisije.
Pariz i Berlin su se založili i za uspostavljanje zajedničkih strateških zaliha lekova i medicinskih proizvoda, poput zaštitne opreme i testova, ohrabrivanjem proizvodnje tih proizvoda u EU.
Evropska komesarka za zdravstvo Stela Kiriakides rekla je u aprilu da je sve jasnije da Evropa mora da poveća proizvodnju lekova i stimuliše inovacije na tom planu unutar bloka.
Kiparska evrokomesarka je rekla da će EK uključiti u farmaceutsku strategiju predlog da se proizvodnja lekova i farmaceutskih sastojaka vrati u Evropu. Ta strategija treba da bude usvojena krajem godine.
Za vreme pandemije neke zemlje van Evrope uvele su protekcionstičke mere, poput zabrane izvoza lekova ključnih u lečenju Kovida-19, i Komisija je bila primorana da diplomatskim kanalima traži od vlasti Indije da ukinu zabranu izvoza paracetamola i 12 drugih aktivnih farmaceutskih sastojaka.
Evropske farmaceutske kompanija imaju proizvodnju u Indiji a 70% aktivnih sastojaka dolazi iz Kine.
U nacrtu prioriteta predstojećeg nemačkog predsedavanja EU ističe se da je „važno“ ojačati globalnu konkurentnost farmaceutskog sektora i „obezbediti pristup inovativnim lekovima„.
„S obzirom na projekat nove evropske farmaceutske strategije, želimo da razgovaramo o konkretnim merama… kako da sprečimo uska grla u snabdevanju lekovima u EU, obezbedimo lance isporuka i izbegnemo zavisnost u proizvodnji aktivnih sastojaka„, navodi se u dokumentu.
U inicijativi Francuske i Nemačke dalje se navodi da EU treba da se obraća farmaceutskoj industriji „jednim glasom“ kada se radi o politikama javnih nabavki budućih vakcina i lekova.
Takođe iz epidemije korona virusa treba izvući pouku – da su potrebne uporedive statistike o zdravlju i zdravstvu koje bi, smatraju u Berlinu i Parizu, vodile uspostavljanju zajedničkih evropskih standarda.
Francusko-nemački par takođe se založio za osnivanje radne grupe za zdravlje EU u okviru Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC). Ta radna grupa bi dobila mandat da izradi planove prevencije i reagovanja u budućim epidemijama u saradnji sa nacionalnim zdravstvenim institucijama.
Kiriakides je nedavno rekla da medicinske agencije EU, poput ECDC i EMA, treba da budu nagrađene u narednom EU budžetu koji će, kako se očekuje, biti predstavljen 27. maja.
„Moramo da osiguramo da ćemo, u slučaju nove pandemije, biti u stanju da se s njom nosimo„, rekla je Kiriakides naglašavajući ponovo značaj zdravstva u narednom sedmogodišnjem budžetu EU.
Lideri Nemačke i Francuske predložili su fond od 500 milijardi evra za oporavak evropske ekonomije koju je pogodila pandemija.
Kako prenosi AP, nemačka kancelarka i francuski predsednik naveli su u zajedničkoj izjavi da će u predloženom fondu nastojati da osiguraju da se sredstva iz budžeta EU koristite za pomoć sektorima i regionima koji su posebno pogođeni izbijanjem pandemije.
Makron je rekao da će se, prema tom predlogu, 27 zemalja EU zajedno zadužiti na finansijskim tržištima i iskoristiti 500 milijardi evra za osiguranje finansiranja najteže pogođenih ekonomskim sektora i regiona.
„Predlažemo da napravimo stvarne transfere (novca) … to je veliki korak„, rekao je Makron, prenosi AP.
Lideri su rekli da će tražiti „hitan dogovor“ o budžetu EU i predloženom fondu za oporavak, koji će verovatno naići na otpor „fiskalnih jastrebova u bloku„, kao što je Holandija.
Kancelarka je rekla da predloženi fond neće pomoći samo oporavak na kratak rok, nego će i „unaprediti otpornost, konvergenciju i konkurentnost evropskih ekonomija“.
„Zbog neobične prirode krize biramo neobičan put„, dodala je ona. Zato je francusko-nemačka inicijativa „doprinos borbi protiv pandemije i budućnosti EU„, prenosi Euractiv.
