Novi Sad – Fenomeni kao što su dezinformacije, propaganda i lažne vesti nisu tvorevine 21. veka, ali su s dolaskom digitalne revolucije postali sve češći predmeti proučavanja društvenih i humanističkih nauka.
Sve veća umreženost ljudi, kao i dostupnost sadržaja na internetu učinili su javnost ranjivom na manipulacije informacijama više nego ikad pre.
Zbog toga je uz tradicionalnu, funkcionalnu pismenost, koja podrazumeva sposobnost čitanja, pisanja i razumevanja, neophodno raditi i na digitalnom, informacionom i medijskom opismenjavanju pojedinaca i društva.
Stoga sociologija, kao opšta nauka o društvu, ima primarni zadatak da članove društva opremi znanjem i veštinama koje će im pomoći da razumeju i objasne društvene pojave i procese, te kako oni utiču na pojedince, ali i kako delanje pojedinca može da utiče na društvo u celini.
Razvijanje kritičkog mišljenja je neizostavan deo nastave sociologije, a nove digitalne okolnosti u kojima učenici srednjih škola stasavaju u odgovorne građane koji bi trebalo da razumeju informacije iznete u medijima, iziskuju i izučavanje kako tradicionalnih, tako i novih medija.
Značaj obrade medijske pismenost na časovima sociologije
Isticanjem značaja medijske pismenosti u okviru nastavne teme posvećene medijima i komunikaciji moguće je ponuditi alate i razviti veštine za jasnije analiziranje, razumevanje, ali i kreiranje medijskih poruka.
Nastavne jedinice Stari mediji − novine, radio i televizija i Novi mediji − internet i društvene mreže nude široko polje za ostvarenje zadatih ciljeva koji podrazumevaju upoznavanje učenika sa pojmom medijska pismenost.
Zbog čega je važno biti medijski pismen? Kakvo je naše medijsko okruženje? Kako prepoznati i analizirati manipulativni medijski sadržaj? Kako mediji utiču na naše stavove i navike? Kako odgovorno konzumirati medije i isto tako odgovorno kreirati sadržaj na digitalnim platformama?
Ovo su samo neka od pitanja o kojima profesori mogu diskutovati sa učenicima u okviru pomenutih nastavnih jedinica.
Učenici srednjih škola okruženi su digitalnim uređajima još od formativnog perioda i poseduju tehnička znanja koja često prevazilaze znanja njihovih roditelja i drugih starijih članova porodice, pa čak i nekih profesora.
Takođe, učenici su osim pasivnih konzumenata i aktivni kreatori sadržaja za nove medije. To otvara mogućnost njihovog aktivnog učestvovanja u nastavnim aktivnostima u okviru kojih se obrađuje medijska pismenost, a tokom kojih će im postati jasno da je medijska pismenost zapravo veština za odgovornu interpretaciju i stvaranje medijske poruke.
Tokom izvođenja nastave posvećene medijskoj pismenosti predlaže se kooperativni oblik nastave u vidu rada u grupama i podsticanja diskusija među učenicima, uz suprotstavljanje mišljenja.
U procesu formiranja grupa potrebno je da nastavnik obrati pažnju da one ne budu ni isuviše homogene, ni isuviše heterogene u pogledu znanja i veština, kako bi se izbeglo preskakanja koraka u procesu usvajanja znanja, ali i postigla što prijatnija atmosfera koja će pojačati kolektivno međusobno poverenje među učenicima, kao i između učenika i nastavnika (Florić Knežević. 2006: 171).
Tekst, u celosti, možete pročitati na sajtu Novosadske novinarske škole (NNŠ).
