Beograd, 04. januar 2019. – Medijska koalicija saopštila je da je suspendovala dijalog sa predstavnicima Koordinacionog tela Vlade Srbije za saradnju sa medijima zbog toga što nijedan od konkretnih i oročenih zahteva novinarskih i medijskih udruženja nije ispunjen, a istovremeno situacija na medijskoj sceni iz dana u dan se pogoršava.
Medijsku koaliciju čine Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Poslovno udruženje Lokal pres, Asocijacija onlajn medija.
U njihovom zajedničkom saopštenju se podseća da su novinarska i medijska udruženja ušla u dijalog sa predstavnicima vlasti posle više puta ponovljenog obećanja premijerke Ane Brnabić da Vlada Srbije želi zajedno sa asocijacijama i međunarodnim organizacijama da radi na pronalaženju rešenja za akutne probleme medijske scene.
U dijalog smo ušli oprezno, uz brojne ograde, ali ipak u nadi da će rezultati našeg rada biti vidljivi u relativno kratkom vremenskom periodu, pogotovo zbog aktivnog učešća međunarodnih organizacija i institucija u njemu, navodi Koalicija.
Na žalost, osim verbalnih uveravanja, vlast apsolutno nije iskazala političku volju i rešenost da poboljša situaciju u sferi medija i medijskih sloboda; naprotiv, skoro svakodnevno do nas pristižu veoma loše vesti sa medijske scene, piše u saopštenju.
Pokazalo se, kako je navedeno, da u dijalog vlast nije ušla iskreno i da joj je očigledni cilj bio proces sam po sebi, koji se može okarakterisati kao pokušaj Vlade Srbije da izmeni svoj imidž u domaćoj i međunarodnoj javnosti, da kupuje vreme i da dodatno iscrpljuje resurse onih novinarskih i medijskih udruženja koja i inače rade u veoma teškim uslovima i neprijateljskom okruženju.
Napominje se da su novinarska i medijska udruženja 16.avgusta 2018. dostavili Koordinacionom telu 13 zahteva za poboljšanje stanja u sferi medija i medijskih sloboda, ali da nikada na njih nismo dobili adekvatne odgovore.
Na molbu Koordinacionog tela, odlučili smo da 22. oktobra dodatno specifikujemo zahteve i izdvojimo najprioritetnije, pri čemu smo odlučili da ih vremenski oročimo do kraja 2018. godine, istovremeno vodeći računa o tome da oni budu ostvarljivi i realistični. Na žalost, niti jedan od naših oročenih zahteva nije realizovan u datom roku, konstatuje se u saopštenju.
Osim zahteva oročenih do kraja godine, uputili smo i zahtev čije smo ispunjenje zahtevali odmah, a to je da predstavnici vlasti prestanu da prozivaju, vređaju, omalovažavaju i diskriminišu novinare, medije, novinarska i medijska udruženja, ugrožavaju njihovu bezbednost i proglašavaju ih za neprijatelje društva, "strane agente" i "izdajnike", kaoi da ističu da su kritički mediji i drugačije mišljenje deo demokratskog procesa, navodi Koalicija.
Svedoci smo da taj zahtev nije ispunjen, smatraju u novinarskim i medijskih udruženjima.
Tražili smo takođe da do 31. decembra Koordinaciono telo Vlade Srbije da pisani odgovor na 13 zahteva novinarskih i medijskih udruženja od 16. avgusta.
Takođe smo zahtevali da se, u skladu sa preporukama novinarskih i medijskih udruženja, izradi i usvoji novi pravilnik o sufinansiranju javog interesa u sferi javnog informisanja, kao i da se u skladu sa našim preporukama izradi i usvoji uputstvo za bliže definisanje novčanih davanja koje javni sektor dodeljuje medijima.
Tražili smo i da se u skladu sa preporukama novinarskih i medijskih udruženja izradi i usvoji uputstvo o tome koji podaci moraju da budu javno dostupni u Registru medija, podseća Koalicija.
Među specifikovanim zahtevima nalazi se i dopis koji je Vlada Srbije trebalo da pošalje lokalnim samoupravama i podseti ih na obavezu dostavljanja podataka Registratoru.
Novinarska i medijska udruženja su zahtevala i da se napokon razreši ko je nadležan za sprovođenje Zakona o javnom informisanju i medijima na lokalnom nivou, i da nadležni organ uputi dopis – koji će biti urađen u saradnji sa novinarskim i medijskim udruženjima – lokalnim samoupravama u kojem će ih pozvati na poštovanje zakonskih odredaba i napuštanje dosadašnje katastrofalne prakse konkursnog sufinansiranja.
Na kraju, udruženja su tražila da državni organi postupe po rešenjima Poverenika za informacije od javnog značaja i novinarima dostave podatke koje su zahtevali po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zaključuje se u saopštenju.
