Predizborna kampanja je najbolji indikator medijskog integriteta, odnosno test koliko koji medij primenjuje pravo na nezavisnost uređivačke politike, koliko poštuje etički profesionalni kodeks i pravila za izveštavanje o predizbornoj kampanji koja objedinjena treba da obezbede jednak medijski tretman svih učesnika.
Novosadska novinarska škola sprovela je monitoring kojim je obuhvaćeno 107 medija. U korpusu istraživanja bili su javnih medijski servisi, nacionalne i komercijalne televizije, nacionalna štampa, i lokalni i regionalni mediji (uključujući i radio i on-line medije), na srpskom, mađarskom i albanskom jeziku u 17 gradova i okruga Srbije. Metodologija obuhvata 20 kategorija i više od 100 varijabli.
Rezultati monitoringa pokazuju da mediji potencijalnim biračima nisu ponudili dovoljno kvalitetnih informacija da bi ih osnažili za ostvarivanje jednog od najznačajnijih prava u svakom demokratskom društvu, a to je pravo na izbor.
Vladajuće stranke, kako na republičkom tako i na pokrajinskom i lokalnom nivou, u velikoj meri koristile su pseudodogađaje poput otvaranja fabrika, prezentacija rezulatata i najava novih projekata, u nameri da steknu što više besplatnog pozitivnog publiciteta.
Tokom izveštavanja o predizbornoj kampanji sva novinarska pitanja neretko su ostajala u senci samo jednog – KO (govori)? Na ovaj način stvoren je veliki disbalans u predstavljanju opozicionih i vladajućih stranaka, pri čemu su naročito marginalizovane male, manjinske i nove stranke – ali neke od njih ipak su uspele da uđu u parlamente. Sa druge strane, opozicione partije su svoj ionako skroman medijski prostor pre svega koristile kao sredstvo za kritiku vlasti, a ne kao način da promovišu svoj program i ideje koje kandiduju.
Izvor: Medija centar Beograd
