Beograd, 11. februar 2021. – Odgovorni urednik nedeljnika „Vreme“ Filip Švarm ocenio je večeras u debati „Epidemija lažnih vesti“ u organizaciji Saveta za strateške politike (CFSP) da naslovne strane dnevnih novina odražavaju politiku koja se u Srbiji vodi, a njihova srž su hiperemotivnost, lažne vesti, skretanje sa afera i opipavanje pulsa.
Direktor i v.d. glavnog i odgovornog urednika novinske agencije Beta Radomir Diklić ocenio je da mediji pod kontrolom vlasti služe da se napravi potpuna konfuzija u kojoj niko ne može da se snađe i da se onda pojavi predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji rešava probleme.
Direktor i glavni odgovorni urednik novinske agencije FoNet Zoran Sekulić smatra da se u Srbiji politika više vodi kroz medije nego kroz institucije i da se na medije ne gleda kao na deo demokratskog procesa, već kao na sredstvo ili batinu kojom će se šamarati neistomišljenici, i upozorava da se mehanizmi za suzbijanje kritičkog mišljenja sve više usavršavaju.
Direktorka i glavna urednica nedeljnika „Novi Magazin“ Nadežda Gaće ocenila je da je uticaj klasičnih medija srozan, da dnevni listovi nemaju velike tiraže i da imaju sve manji uticaj na kreiranje javnog mnjenja, koje prema njenom mišljenju kreiraju televizija i portali koji postoje za nepristojnost i vređanje.
Na debati je predstavljena i analiza CFSP naslovnih strana dnevnih novina, koja je pokazala da se u poslednjih godinu dana o Zapadu uopšteno pisalo negativno, ali da je bilo neutralnih i čak pozitivnih tekstova o Evropskoj uniji i SAD, te da je više od 60 odsto tekstova o Vašingtonskom sporazumu bilo pozitivno.
Istraživanje je, takođe, pokazalo da od 2.693 posmatrana teksta 16,8 odsto čine lažne vesti, a da su najveći generator lažnih vesti sa negativnom konotacijom prema Zapadu „Večernje novosti“.
Sekulić je rekao da ga više brine kada mediji sa mejnstrim uređivačkom politikom, kakvi su „Politika“ i „Večernje novosti“, plasiraju takve poruke u javnost, nego kada to rade tabloidi, jer onda to deluje kredibilno i efekti spinova u takvim listovima su daleko veći.
Diklić je ocenio da je kovid dao mogućnost za određenu vrstu propagande i da bi i da stigne samo pet doza vakcine iz Rusije to neko dočekao na aerodromu, dok ono što radi EU pada u drugi ili treći plan, što odgovara spoljnopolitičkoj matrici koju primenjuje vlast.
On je istakao da se ne zna šta će sutra predsednik države postaviti kao prioritet Srbije, ali šta god to da bude „Novosti“, „Politika“ i tabloidi „propratiće sa halabukom“.
Sekulić je rekao da mu izgleda da su zadaci podeljeni i da se iz centara moći koordiniše šta će sutra biti na naslovnim stranama, koje su kreirane tako da se obraćaju određenoj ciljnoj grupi, te ukazao da se u međunarodnoj javnosti prisutnoj u Srbiji kao zvanični stavovi čitaju oni koji izađu u listovima „Politika“ i „Novosti“.
Govoreći o negativnom stavu medija prema Zapadu, Sekulić je kao zanimljivo izdvojio da se najveći broj naslovnica odnosi na SAD i da su tu mnogi mediji promenili kurs u izbornoj kampanji u kojoj je Srbija bila otvoreno naklonjena Trampu.
Gaće je ocenila da na neki način sa zvaničnim dočecima vakcina iz Rusije i Kine vlast u Srbiji šalje poruku Zapadu da nisu jedini, Švarm je ocenio da je Srbija zemlja fasadne demokratije i da država generiše lažne vesti, a Diklić smatra da se nešto možda retorički menja prema SAD, ali da se vlast okreće „velikom bratu“ i „novootkrivenom još većem bratu iz Azije“.
Istraživanje je pokazalo da je samo 0,5 odsto dnevnih listova na naslovnim stranama imalo vesti o teorijama zavere po pitanju virusa i da se one najviše šire na društvenim mrežama, a Švarm je ocenio da na njima vlada „potpuna divljina“ i da su mladi sve više okrenuti internetu i izrazio bojazan da li će umeti da razlikuju laž od prave informacije.
Istraživanje CFSP, u kojem su ispitanici bili studenti Fakulteta političkih nauka, pokazalo je da su oni za okretanje Zapadu, ali da 86 odsto nije za uvođenje sankcija Rusiji, a Sekulić je ocenio da se to ne razlikuje mnogo od starijih obrazovanijih generacija koje emotivno nisu za Zapad, ali racionalno jesu, dodavši da je to delimično zbog toga što se ne vidi glavni pravac države, već se vodi politika na četiri stolice.
Gaće je ocenila da je zanimljivo što su studenti na početku studija konzervativniji, dok na starijim godinama studija drugačije razmišljaju, dok je Diklić ukazao da je većina mladih odgovorila negativno na pitanje da li se međunarodni ugled Srbije popravio i da to pokazuje da nisu „baš tako zavedeni“, već da gledaju da završe fakultet i odu iz zemlje.
Na pitanje iz publike o vestima o uvođenju vojnog roka, Gaće je rekla da je to klasičan spin, Švarm je to ocenio kao klasičnu kampanju koja se pokreće s vremena na vreme, ali projekat za koji Srbija nema ni para ni ljudi, dok je Sekulić te vesti video kao eventualno opipavanje pulsa.
