Mediji su u protekloj deceniji vrlo retko verno izveštavali o onome što se dešava u predmetima ratnih zločina i posebno je uočljivo da je u tim izveštajima retko kada bilo nekih katarzičnih elemenata, koji bi mogli da podstaknu društveni dijalog o suočavanju sa prošlošću, izjavila je danas izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović.
Na predstavljanju dva izveštaja o političkim i medijskim diskursima o domaćim suđenjima za ratne zločine 2003 – 2013. godine, Orlović je rekla da ni predstavnici institucija države nisu doživljavali ta suđenja kao mogući generator za pokretanje šireg dijaloga o odgovornosti za ratne zločine.
Ona je istakla i da predstavnici državnih institucija nisu uvek u dovoljnoj meri podržavali sprovođenje procesa protiv optuženih za ratne zločine. Ova dva izveštaja Fonda za humanitarno pravo pokazuju da su suđenja za ratne zločine, kao jedini mehanizam tranzicione pravde dosad primenjen u Srbiji, pokazali očiglednu nemoć da pokrenu širu debatu o suočavanju sa prošlošću, ukazala je Orlović.
Autorka izveštaja Katarina Ristić je ocenila da postoji velika razlika u izveštavanju domaćih medija o suđenjima za ratne zločine u slučajevima kada su Srbi žrtve i onim slučajevima kada su Srbi optuženi. Ona je ocenila da analiza medijskih izveštaja pokazuje da su u slučaju kada su Srbi optuženi za zločine mediji uzdržani i oprezni, a njihovi izveštaju šturi i kratki, dok se u drugom slučaju, kada su Srbi žrtve, pokazuje daleko veće interesovanje i empatija sa žrtvama.
Izvor: Medija centar Beograd/Fonet
