Od bečkih kafana do najvišeg evropskog suda, dvogodišnja bitka austrijskog studenta prava protiv Facebooka i masovnog američkog nadzora kulminirala je istorijskom presudom koja je potresla poslovni svet.
Max Schrems, 28-godišnji korisnik Facebooka koji privodi kraju doktorat iz prava na Bečkom univerzitetu, zainteresovao se za problematiku privatnosti tokom semestra na Univerzitetu Santa Clara u Kaliforniji.
Pravna bitka protiv masovnog američkog nadzora koju je potom pokrenuo rezultirala je, po oceni advokata, senzacionalnom presudom Evropskog suda pravde 6. oktobra, kojom je srušen Safe Harbour, pravni okvir za razmenu podataka između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država koji je zadnjih 15 godina koristilo više od 4000 kompanija, uključujući Google, Facebook i IBM.
Podaci koji se šalju uključuju sve podatke koji omogućavaju identifikaciju pojedinca (ime, prezime, fotografija, otisak prsta, broj socijalnog osiguranja, broj klijenta), podatke o platama, ljudskim resursima te unosne podatke koji se koriste za internet oglašavanje, što je posebno važno za tehnološke kompanije.
Sud je zaključio da taj sistem ne štiti dovoljno lične podatke evropskih građana jer prednost pred njegovim odredbama ima američka nacionalna bezbednost. Uz to, evropski građani ne mogu se žaliti američkim vlastima zbog zloupotrebe svojih podataka. U američkom Kongresu trenutno se raspravlja o predlogu zakona kojim bi Evropljani dobili pravo na pravni lek u takvim slučajevima.
Schrems se s pobedom nosi mirno i nema velikih planova za budućnost. ''Prvo moram završiti doktorat'', rekao je za Reuters. ''Nastavljam raditi šta me zanima.''
Može se naći u tradicionalnom Cafe Ritteru u bečkoj četvrti Mariahilf, njegovom drugom domu gde se sastaje s prijateljima.
Žarko veruje u pravo na privatnost, koje treba braniti na sudu ako je to potrebno. ''Ne bi se uopšte smelo postavljati pitanje zašto želim da moji podaci ostanu privatni, jer je to temeljno pravo. Isto kao što ne moram objašnjavati zašto želim pravo glasa. Jednostavno imam to pravo i insistiram na njemu“, rekao je.
Po evropskim zakonima, kompanije ne smeju prebacivati lične podatke u zemlje izvan EU koje imaju niže standarde zaštite ličnih podataka, poput Sjedinjenih Američkih Država, osim ako ne postoji pravni okvir koji to reguliše ili ako imaju izričito dopuštenje osobe o kojoj je reč.
Rušenje Safe Harboura stvorilo je zakonsku prazninu koju regulatori, kompanije i advokati nastoje zatvoriti što je brže moguće.
Schremsova pravna bitka usledila je nakon što je bivši saradnik američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) Edward Snowden 2013. razotkrio špijunski program Prism, koji je američkoj vladi omogućavao prikupljanje privatnih podataka od kompanija kao što su Facebook, Apple i Microsoft.
Facebook negira da služi kao „stražnja vrata“ američkim obaveštajnim agencijama. Schrems je podneo 22 pritužbe protiv Facebooka u Irskoj, gde ta kompanija ima svoje evropsko sedište, ali mu irske vlasti godinama nisu želele pomoći.
''Praktično su me isključile iz mog vlastitog slučaja“, rekao je. Otvorio je i internet stranicu pod nazivom europe-v-facebook.org.
''Postavlja se pitanje imamo li temeljno pravo na zaštitu podataka u Evropi, imamo li privatnu sferu i poštujemo li je? Jer do sada smo živeli u velikoj laži“, rekao je za austrijsku televiziju ORF.
Ipak, napominje da nema ništa lično protiv Facebooka.
Aktivno koristi Twitter i Facebook i tvrdi da samo želi da komuniciranje putem interneta bude sigurnije.
''Krajnje rešenje je isključiti internet. Ali tada imamo društvo u kom svi žive u svom oklopu i ne mogu međusobno razgovarati. To nije ono što želimo.“
''Facebook je zapravo bio više slučajnost“, rekao je za ORF. Objasnio je da se jednostavno morao usredotočiti na jednu kompaniju kako bi imao solidnu tužbu.
Schrems je povukao prve 22 tužbe protiv Facebooka, ali je podneo sudbinsku 23., koja je završila na Evropskom sudu pravde.
Zatražio je od irskog poverenika za zaštitu podataka da prekine Facebookovu praksu slanja podataka o evropskim korisnicima na servere u SAD-u zbog rizika da ih američka vlada prikuplja i proverava.
Njegovu pritužbu da SAD ne štiti dovoljno privatnost podataka irske su vlasti u početku odbacile kao „neozbiljno“ . Ipak, Evropski sud pravde prihvatio je njegove argumente.
Schremsova kampanja nije završena. Objavio je knjigu "Bori se za svoje podatke" (Kampf um deine Daten) i predvodi kolektivnu tužbu 25.000 korisnika Facebooka pred austrijskim pravosuđem u kojoj se tu kompaniju optužuje da ilegalno koristi lične podatke. Tužba, odbačena na prvoj instanci u julu, u toku je žalbeni postupak. Svaki tužilac traži od Facebooka odštetu od 500 eura.
Facebook je pozdravio odluku bečkog suda, smatrajući Schremsove optužbe pogrešnim i prebacuje mu da ima finansijske motive. Njegov advokat Wolfram Proksch to opovrgava, tvrdeći da njegov klijent "ne živi od tog slučaja nego za njega", prenosi France Presse.
I sama Evropska komisija zatražila je reviziju Safe Harboura kako bi se osiguralo da pristup podacima evropskih građana bude primeren i ograničen na ono što je neophodno. S Washingtonom o tome pregovara već dve godine.
U međuvremenu, kompanije mogu i dalje razmenjivati podatke na osnovi "drugih pravnih mehanizama za međunarodni prenos ličnih podataka" koji postoje, rekao je potpredsednik Evropske komisije Frans Timmermans, prenosi EUobserver.
Oni uključuju standardne odredbe o zaštiti podataka u ugovorima između kompanija koje razmenjuju podatke i obvezujuća korporativna pravila za prenos podataka unutar grupe. Na taj se način već razmenjuje glavnina podataka sa SAD-om, rekao je nemački evroposlanik Zelenih Jan Philip Albrecht.
"Razlika je u tome što više ne govorimo o temeljnoj pretpostavci adekvatne zaštite podataka (u SAD-u), kako je Komisija ocenila 2000." kada je uveden Safe Harbour.
Evropski regulatori za zaštitu podataka zatražili su 16. oktobra od Komisije i Washingtona da u roku od tri meseca, do kraja januara 2016., pronađu rešenje, upozorivši da su u suprotnom spremni preduzeti sve potrebne mere kako bi zaštitili evropske građane.
Vrednost podataka evropskih građana procenjena je 2011. na 315 milijardi eura na godinu. Taj iznos mogao bi narasti na milijardu eura do 2020.
Izvor: EU#MLADI
