Beograd, 25. novembar 2020. – Programska direktorka Centra za socijalnu politiku prof. dr Gordana Matković izjavila je da socijalne razlike u Srbiji rastu.
Dodaje da se to dešava jer srpska privreda ne raste u skladu sa svojim potencijalima, a odsustvo vladavine prava i korupcija usporavaju taj privredni rast.
„U takvim uslovima siromašniji postaju još siromašniji, a bogatiji još bogatiji. Plašim se da će posledice ekonomske krize izazvane pandemijom biti pogubne za najsiromašnije građane„, kazala je Matković za portal Sindikata Nezavisnost.
Navela je da se odnos plate i penzije pogoršava.
„Iznosi socijalne pomoći i dečijeg dodatka su i dalje niski, institucionalne usluge kao neprihvatljiv vid zaštite i dalje dominiraju, nedostaju nam kapaciteti za dečiju zaštitu, usluge u zajednici su nerazvijene„, ocenila je Matković.
Dodala je da u Srbiji i dalje postoji apsolutno siromaštvo.
„Naša socijalna davanja, nisu dovoljna niti stižu do svih koji nemaju dovoljno sredstava za život. Sasvim je jasno da postoji potreba da se mehanizmi zaštite kao što je novčana socijalna pomoć dodatno unaprede kao što je u dva maha i učinjeno, 2001. i 2010. godine„, kazala je ona.
Na pitanje Nezavisnosti zašto Srbija nema novu strategiju za borbu protiv siromaštva, kada neka istraživanja govore da čak 1,8 miliona ljudi sebi može da priušti samo puko preživljavanje, Matković je istakla da strategije imaju smisla ako su zadovoljena dva uslova.
„Prvo, ako se formulišu kvalitetno i uz profesionalni i društveni konsenzus i drugo, ako se primenjuju. Ispunjenje ovog drugog uslova podrazumeva da se prati sprovođenje strategije, u kojoj su jasno definisane aktivnosti, indikatori„, objasnila je ona.
Upitana koje su posledice velikog siromaštva u Srbiji, Matković kaže da je najteža posledica niskog životnog standarda, ali i neuređene države i neizvesne perspektive odluka o napuštanju zemlje.
„Za mene je to najteža posledica. Na nivou porodice nepovoljni obrazovni i zdravstveni ishodi su svakako među najtežim posledicama koje vode i začaranom krugu siromaštva„, kazala je Matković.
Na pitanje šta treba preduzeti da se spreče sve veće socijalne razlike, Matković je kazala da je pre svega neophodno poboljšanje situacije na tržištu rada, ali i na redistributivnu ulogu socijalnih transfera i promene u okviru poreske politike.
„Trebalo bi da se uvede neka vrsta socijalnih penzija za najstarije, povećanje pondera koji se dodeljuje deci starijeg uzrasta i uvođenje univerzalnog dečijeg dodatak za decu osnovno-školskog uzrasta koja žive u neuslovnim romskim naseljima„, kazala je Matković.
Gordana Matković je od oktobra 2000. do marta 2004. godine, u prelaznoj vladi i u vladama Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, bila ministar za rad, boračka i socijalna pitanja.Tokom njenog mandata započete su reforme penzijskog sistema i socijalne zaštite, a izrađena je i usvojena Strategija za smanjenje siromaštva.
