Beograd, 16. mart 2020. – Deljenje otkaza radnicima jer tokom pandemije nema dovoljno posla knjiži se ovih dana kao nečovečnost.
Ali ima li suštinske razlike u odnosu na uobičajene odnose u kapitalizmu?
Svakome je sopstvena muka najteža, a sebičnost je, čini se, odviše ljudska. Dok ljudi širom sveta strahuju za bližnje i unezvereno grabe brašno sa regala, Toma Momirović, predsednik Upravnog odbora Mona hotela, obilazi televizije sa nacionalnom frekvencijom gde je inače rado viđen gost i upozorava da mu biznis propada u doba korona-virusa te da će mnogi radnici u hotelijerstvu dobiti otkaze.
Nema razloga da se ne veruje Momiroviću kada kaže da je promet pao za 90 odsto, da je hotelijerstvo u doba karantina praktično mrtvo.
Pa čak ni da mu se previše zameri namig koji je uputio srpskim vlastima kada je rekao: „U stalnoj smo koordinaciji sa Vladom i njena pažljiva javna komunikacija radi izbegavanja panike drastično je ublažila gubitke u ugostiteljskom sektoru.“
Tekst Nemanje Rujevića, u celosti, možete pročitati na portalu Mašina.
