Beograd, 08. mart 2020. – Ugroženost radnih prava žena, sve lošiji položaj porodilja, gotovo nimalo krivičnih postupaka zbog povrede radnih prava, visoka nezaposlenost samo su deo atmosfere u kojoj žene u Srbiji dočekuju osmi mart, dan borbe za ekonomsku, socijalnu i političku ravnopravnost žena i muškaraca.
Prvi Dan žena obeležen je 1909. godine u SAD-u, a danas, sto jedanaest godina kasnije, borba za prava žena i bolji položaj radnica i dalje je neophodna.
O glavnim problemima sa kojima se žene na tržištu rada suočavaju, novim zakonskim propisima, o negativnim posledicama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, sveprisutnom seksulanom uznemiravanju na radnom mestu pravnica Centra za pravosudna istraživanja, aktivistkinja i višegodišnja kolumnistkinja portala “Peščanik” Sofija Mandić govori u martovskom izdanju elektronskog Biltena UGS “Nezavisnost”.
Neplaćeni prekovremeni rad, neredovne zarade, mobing, zastrašivanje… samo su neki od problema koji su istaknuti u zborniku „Žene govore“ koji su priredile aktivistkinje Udruženja za radna prava žena “Roza” iz Zrenjanina na osnovu svedočenja radnica iz deset gradova u Srbiji. Možemo li da nastavimo niz, sa kojim problemima se susreću žene na tržištu rada? I da li možemo reći da su radnice u tom smislu ugroženije od zaposlenih muškaraca?
Postoji dosta materijala i istraživanja koja pokazuju da su radna prava žena izuzetno ugrožena. Naravno, ne treba izgubiti iz vida da živimo u zemlji u kojoj su svima ugrožena radna prava – pre svega jer imamo visoku nezaposlenost. Svaki zaposleni je lako zamenljiva roba na ogromnom tržištu nezaposlenih. Sve više ljudi radi van radnog odnosa – recimo na osnovu tromesečnih ugovora o privremenim i povremenim poslovima. To izaziva ogromnu neizvesnost kod zaposlenih, a lišava ih i osnovnih prava iz radnog odnosa, koje ste pomenuli u vašem pitanju. Kada posmatramo tu širu sliku, onda nije iznenađujuće da je na ženama dodatni pritisak, iz različitih razloga. Kulturoloških, jer ona može i mora da izdrži sve, ne može da odustane od posla gde ne prima zaradu ili je maltretirana. Takođe, iz praktičnih razloga – jer je na drugom mestu čekaju isti takvi uslovi, a možda i gori. Istorijskih, jer su žene daleko kasnije od muškaraca izborile svoja radna prava, a naročito ona koja su povezana za materinstvom (pravo na odsustvo, roditeljsku naknadu i slično). Zato je društvu i samim ženama donekle prihvatljivije da budu prve na udaru. Suštinski, kao i u svakoj drugoj oblasti, kada stradaju prava, prvo stradaju prava onih koji su u ranjivijem društvenom položaju. Žene su i dalje daleko ranjivije od muškaraca, pa se to odražava i na njihov položaj na tržištu rada.
Tekst Tamare Srijemac, u celosti, možete pročitati na sajtu UGS “Nezavisnost”.
