Malo zahteva za kolektivnu zaštitu potrošača

U Srbiji još nisu zaživeli mehanizmi za zaštitu potrošača, ocenjeno je 3. marta na sednici radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 28 – zaštita potrošača i zaštita zdravlja.

Kako je rečeno, za nešto više od godinu dana od stupanja na snagu novih propisa podneto je samo 17 inicijativa i zahteva za kolektivnu zaštitu interesa potrošača, a nije prepoznata ni mogućnost pokretanja prekršajnih postupaka bez inspekcijskog nalaza. Kada je reč o zdravstvu, na skupu je iznet podatak da u Srbiji na milion stanovnika dolazi 2,5 donora organa.
 
Od septembra 2014, kada je na snagu stupio novi Zakon o zaštiti potrošača, do 31. decembra prošle godine podneto je samo 17 zahteva i inicijativa a tri postupka su pokrenuta po službenoj dužnosti, rekla je 3. marta zvaničnica Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Tamara Samardžić.
 
Ona je na sednici radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 28 – zaštita potrošača i zaštita zdravlja podsetila da zahteve podnose udruženja koja su zavedena u odgovarajućem registru Ministarstva trgovine a udruženja koja nisu registrovana, inicijative.
 
"Kroz kolektivnu zaštitu omogućava se veći stepen zaštite nego rešavanjem individualnih zahteva", rekla je ona i dodala da se "u ovome krenulo od belog papira" i da čudi što nema više takvih inicijativa.
 
Prema njenim rečima, do sada su doneta tri rešenja u kome je konstatovana povreda prava.
 
Na sednici o poglavlju 28 kojom je rukovodio Centar za evropske politike, Tamara Samardžić je rekla da su kapaciteti Ministarstva za slučajeve kolektivne zaštite potrošača mali zbog zabrane zapošljavanja ali i da inicijativa za kolektivnu zaštitu treba da potekne od udruženja.
 
Ocenila je da sudovi u prekršajnim i parničnim postupcima još ne prepoznaju dovoljno nove propise, kao i da nije prepoznata mogućnost pokretanja prekršajnog postupka bez inspekcijskog nadzora i naplate takse.
 
Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Petar Bogosavljević rekao je da Srbija kasni za svetom 30 godina u razvijanju instituta za zaštitu potrošača i da postoji otpor tome. Ocenio je i da registar udurženja za zaštitu potrošača vodi stvaranja paradržavnih struktura.
 
Podsetio je da novi zakon uvodi formiranje savetodavnih tela u vezi sa potrošačima u institucije i organizacije, odnosno "u oko 1.200 subjekata", ali da se nailazi na teškoće u otvarivanju toga.
 
Milojičić: U Srbiji 2,5 donora organa na milion stanovnika
 
U delu sednice koji se odnosilo na zdravstvo, načelnik Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja Nenad Milojičić je rekao da je u Srbiji malo donora organa u poređenju sa Hrvatskom i da se krenulo u pripremu zakonskog okvira koji će omogućiti bolje rezultate.
 
Na milion stanovnika dolazi 2,5 donora organa, dok u Hrvatskoj njihov udeo iznosi 39 na milion stanovnika, rekao je Milojičić i dodao da Hrvatska koja ima 4,5 miliona stanovnika, ima 160 donora, dok Srbija sa oko sedam miliona stanovnika ima 18 donora.
 
"Verujem da i mi možemo da ostvarimo isti uspeh, s obzirom da potičemo iz istog zdravstvenog sistema, a potrebno je da svi združenim snagama radimo na tome", rekao je Milojičić na sednici radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 28 – zaštita potrošača i zaštita zdravlja.
 
On je rekao da je nužna promena propisa koji regulišu to pitanje i naveo da je nedavno počeo rad na nacrtima dva zakona koji treba da regulišu oblast doniranja organa i tkiva.
 
Kako je istakao, najuspešnija godina u Srbiji kada je reč o transplantaciji organa bila je 2013. godina, kada je obavljeno oko 130 transplantacija.
 
Milojičić je istakao da Srbija ima tradiciju transplantacije organa dugu 40 godina i obrazovane lekare, i podsetio da su transplantacije srca obnovljene 2013. nakon pauze zbog materijalnih teškoća.
 
Dodao je da je podizanje svesti o transplantaciji kod građana težak, "rudarski" posao a da u pribavljanju pristanaka izazov predstavlja emotivno stanje porodice potencijalnog donora, ali i misterija koja prati tu oblast i predrasude.
 
Milojičić je rekao da ipak ima promena i da je donekle porastao udeo ljudi koji daju pristanak za transplantaciju na oko 40 ili 50%.

Izvor: euractiv.rs

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…