Beograd – Dijalog o normalizaciji sa Prištinom, usklađivanje sa spoljnom politikom EU i vladavina prava dobro su znani prioriteti za Srbiju u evrointegracijama i Beograd treba da pokaže napredak barem u jednom kako bi se pokrenuo proces pregovora, smatra predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP) Srđan Majstorović.
U tekstu za BiEPAG Reacts #5 Majstorović podseća da na samitu Evropskog saveta nije bilo konkretnih zaključaka o evrointegracijama Zapadnog Balkana ali da se raspravljalo o budućoj institucionalnoj organizaciji EU i usvojena je Strateška agenda Unije za 2024-2029.
Taj dokument uticaće na buduće proširenje EU, uključujući Zapadni Balkan, „kao geostrateško ulaganje u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet„.
Kada je reč o institucionalnoj organizaciji, na samitu je postignut sporazum da je Kaja Kalas „odgovarajući kandidat“ za poziciju Visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.
Ona će, ako bude imenovana, voditi Spoljnopolitičku službu EU (EEAS). U njenom portfelju biće i dijalog o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije uz posredovanje Unije.
Dijalog je trenutno u dubokoj krizi i potrebne su mu, prema rečima Majstorovića, nove ideje i energija sa vrha EEAS.
„Mada ne treba očekivati čuda, treba istražiti nove pristupe da se dijalog oživi i pomeri u pravcu kompromisa„, naveo je Majstorović u tekstu „Reakcije na zaključke Evropskog saveta iz juna„.
Kalas će takođe, ako bude izabrana, nadgledati politiku restriktivnih mera EU a Srbija bi, kao zemlja kandidat sa najslabijim rezultatom u usklađivanju sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU, mogla da očekuje, smatra Majstorović, snažniji otpor njenim sadašnjim pozicijama, posebno kada je reč o usklađivanju sa restriktivnim merama protiv Rusije zbog agresije na Ukrajinu.
On je naveo i da će napori EU da započne unutrašnje pripreme za proširenje otkriti spremnost srpskih vlasti za promenu sadašnjeg ponašanja i narativa oko EU i ispunjavanja obaveza u procesu pristupanja.
„Teret dokazivanja kredibiliteta sada je na njima (vlastima Srbije), da pokažu da li razumeju kontekst, zahteve, i da li će biti spremni da se bave dobro poznatim uslovima za otključavanje pristupnih pregovora„, istakao je Majstorović.
U slučaju Srbije, tri su prioriteta kojima se treba pozabaviti pre nego što se krene napred – dok odgovornost za dijalog o normalizaciji dele sa kosovskim vlastima, usklađivanje sa spoljnom politikom EU, kao i sprovođenje principa vladavine prava i funkcionisanje demokratskih institucija, odgovornost su samo srpskih vlasti.
Nažalost, paradigma u kojoj pristupanje EU znači gubitak kontrole nad sredstvima autoritarne vladavine verovatno će i dalje uticati na stav srpskih vlasti prema njenom putu evrointegracije.
„U datim okolnostima bilo bi naivno očekivati konsensus 27 članica oko nastavka pregovora u skorije vreme, pre nego što vlasti Srbije ne pokažu jasno razumevanje konteksta i odluče da krenu napred barem sa jednim od tri prioriteta„, zaključio je Majstorović u tekstu objavljenom na sajtu BiEPAG, preneo je DES.
