Beograd – Evropska unije po prvi put zemljama Zapadnog Balkana pristupa na ispravan način, a to je da se one tretiraju kao buduće članice EU na koje se definitivno računa, izjavio je predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP) Srđan Majstorović.
Majstorović je to izjavio na regionalnom događaju „Proširenje EU na Zapadni Balkan u svetlu rata u Ukrajini: Raspakivanje Paketa proširenja za 2022. godinu“, koji je organizovao CEP.
Majstorović je istakao da SAD i EU u poslednje vreme ulažu mnogo novca i napora kako bi pomogli Srbiji “da se istrgne iz bratskog zagrljaja“ sa Rusijom, pre svega kada je reč o njenoj energetskoj zavisnosti od Rusije.
„Proces proširenja EU se u ovom trenutku zaista rukovodi dinamikom onoga što se događa nakon ruske agresija na Ukrajinu i od svih kandidata, uključujući tu i Srbiju, će se zahtevati izrazi političke solidarnosti i pristupanje sancijama koje je EU uvela Rusiji kako bi parirala njenoj agresiji u Ukrajini„, poručio je Majstorović.
Dodaje da je siguran da će se ti pritisci nastaviti, ali da je, kako je rekao, evidentno da se iza diplomatske scene, mimo očiju javnosti, dešavaju određene konsultacije koje idu u pravcu pomaganja Srbiji da se oslobodi energetske zavisnosti od Rusije.
„Svedoci smo da SAD i EU u poslednje vreme ulažu mnogo novca i napora kako bi pomogli Srbiji da u narednom periodu bude samostalnija u vođenju svoje spoljne politike, pre svega da je učine nezavisnijom od zavisnosti prema ruskim energentima, pre svega gasom„, ističe Majstorović.
On naglašava da je jasno da EU najviše ulaže u Srbiju i zemlje Zapadnog Balkana i podseća da je nedavno u Berlinu predsednica Evropske komisije Ursula fon Der Lajen najavila paket pomoći od milijardu evra koji je posvećen saniranju ekonomskih i socijalnih posledica ruske agresija na Ukrajinu, pre svega inflacije.
Pored toga, navodi Majstorović, EU će nastaviće da investira u izgradnju energetske mreže na Zapadnom Balkanu i snažnije povezivanje energetskih mreža zemalja Zapadnog Balkana sa evropskim mrežama kako bi se eventualne nestašice i prekidi snabdevanja mogli nadomestiti iz evropskih izvora.
On je dodao da, pored dijaloga sa Prištinom i usklađivanja spoljne politike sa EU, ostaje ono što su osnove evropskog procesa, a to je permanentna pažnja na vladavinu prava i funkcionisanje demokratskih institucija.
„To nikako ne bi smelo da nam pobegne iz fokusa, jer su pitanja demokratizacije zemlje osnova i nešto što neće nestati bez obzira na geopolitičke okolnosti„, napominje Majstorović.
