Beograd – Za poslednjih 13 godina, tačnije od 2011. do danas u Srbiji je u porodičnom nasilju, odnosno porodično-partnerskim odnosima ili seksualnom kontekstu ubijeno 406 žena, pokazalo je istraživanje Autonomnog ženskog centra.
Prema rečima koordinatorke pravnog tima Autonomng ženskog centra Vanje Macanović podaci o svim ovim slučajevima su, pod nazivom „Femicid memorijal„ objedinjeni u tabeli koja se može naći na sajtu Centra.
„Femicid memorijal je nastao s ciljem da se ne zaborave žene i devojčice koje su ubijene u Srbiji u porodično-partnerskom ili kontekstu seksualnog nasilja, kao i da se ne zaborave propusti institucija koje nisu zaštitile njihove živote kada su prijavile nasilje„, istakla je Macanović.
Dodala je da se od 406 slučajeva 391 odnosi na žene, dok je u 15 slučajeva reč o ubistvu devojčica, najčešće uj seksualnom kontekstu.
Ona je podvukla da su žene koje su bile žrtve nasilja u velikom broju slučajeva prijavljivale nasilje u porodici, ali da institucije nisu adekvatno reagovale.
„Ovi podaci za sada nisu uneti u tabelu, ali će biti. Tačno ćemo i precizno pokazati u kojim slučajevima je nasilje u poridici prijavljeni institucijama i kakva je bvila njihova reakcija„, istakla je Macanović.
Dodala je da je istraživanje pokazalo i da kod žena vlada veliko nepoverenje prema institucijama.“Samo ove godine je, od devet slučajeva femicida, pet bilo prijavljeno kao nasilje u porodici, ali ubistva nisu sprečena„, naglasila je Macanović.
Dodala je da joj se čini i da se stiče utisak da sistem ima bolećiv stav prema učiniocima nasilja, i da funkcioniše po principu „on će se promeniti i popraviti„.
Macanović je rekla i da je najrizičniji period za žene od trenutka kada saopšte partneru nasilniku da ga ostavljaju.
Takođe, istakla je Macanović, „pored sopstvenog doma, najveći broj ubistava se desi u domu rođaka ili prijatelja gde se žena sakrije misleći da je bezbedna, a ustvari su to mesta gde će nasilnik prvo tražiti“.
„Način izvršenja ubistava najčešće je vatrenim oružjem pištoljem ili puškom. Sledi hladno oružje nož, bajonet i tome slično, a veliki broj ubistava izveden je i davljenjem„, rekla je.
Podvukla je da u 42 odsto slučajeva nasilnik nakon ubistva žene izvrši samoubistvo.
„U velikom broju slučajeva, kod osoba koje prete samoubistvom, a prijavljene su za nasilje u porodici, psihijatri ih puštaju. To je zbog toga jer nemaju dovoljno podataka, do trenuutka dok je nasilnik doveden na psihijatrijski pregled već se smirio i onda je l lekarima teško da procene da li je neko opasan po sebe i okolinu„, naglasila je Macanović.
Zaključila je i da se na osnovu analize ovih preko 400 slučajeva, kao i nekih drugih u kojima je došlo do pokušaja ubistva, stiče utisak da tužilaštva olako i naivno pristupaju ovim predmetima, ne shvatajući da je u velikom broju slučajeva reč o nasilnicima koji su psihopate i neretko vrlo inteligentni ljudi.
