Lopandić: Novi vidovi panevropske saradnje

Duško Lopandić

Beograd – Samit „Evropa“ 44 šefa država ili vlada evropskih zemalja održan u Pragu nije doneo niti najavio dramatičan preokret u već isuviše burnim zbivanjima koja potresaju Evropu još od 24. februara 2022. godine.

Autorski tekst prof. dr Duška Lopandića,  potpredsednika Evropskog pokreta u Srbiji

 Moglo bi se reći da se radi o određenoj, iako još uvek nedovoljno definisanoj zajedničkoj reakciji na raspad poretka u „široj Evropi“ prouzrokovanog agresijom Rusije na svog suseda. Pokrećući sukob kakav nije viđen još od kraja II svetskog rata i kakav, na žalost, ima potencijal da dalje eskalira, Rusija se praktično svojevoljno isključila iz dosadašnjeg evropskog institucionalnog poretka, kako je to simbolično potvrdio i njen izlazak/isključenje iz Saveta Evrope, kao i odsustvo sa skupa u Pragu.

Jednodnevna diskusija lidera 44 evropske države posvećena pitanjima bezbednosti, energetike i migracija, bez čvrstog dnevnog reda, bez uspostavljanja institucionalne strukture i bez zaključaka (osim dogovora da se ovakvi susreti nastave) pokazala je u prvom redu želju učesnika da trenutna politički, ekonomski i bezbednosno opasna situacija, bude zajednički prevaziđena – bez obzira na možda različita gledanja učesnika na pojedina konkretna pitanja, ili postojanje poznatih bilateralnih sporova.

Samit u Pragu, s jedne strane donekle podseća na različite forme sličnih regionalnih skupova na vrhu (minus zajednička deklaracija) koje Evropska unija redovno organizuje – od samita sa zemljama Afrike do Južne Amerike.

S druge strane, „samit Evrope“ ima za cilj da uspostavi novi oblik evropske institucionalne arhitekture koji bi predstavljao najširi krug u seriji institucionalnih krugova čije integraciono jezgro čini Evropska unija. Samit u Pragu time najavljuje nove vidove panevropske saradnje.

Istovremeno, druga strana ove medalje podrazumeva očekivanje da dođe do revitalizacije politike proširenja Evropske unije u kontekstu novih podela u Evropi i prihvatanja kandidatura Ukrajine i Moldavije (uz Gruziju) za ulazak u EU.

Veoma je važno da je veliki broj učesnika iz EU, uključujući i nemačkog kancelara Šolca, potvrdio da pokretanje EPS nikako ne znači alternativu za politiku proširenja EU koja ima svoju dinamiku. Kriza i rat u istočnoj Evropi, pokazali su između ostalog, u kojoj meri EU suštinski kasni sa proširenjem na Zapadni Balkan.

Proširenje na zemlje Zapadnog Balkana – koje traje već dve decenije, a još mu se ne vidi kraj – predstavljalo bi pravu investiciju u evropsku bezbednost i budućnost. U tom smislu, umesto nekih predloga o pomeranju budućeg kruga proširenja za period nakon 2030. godine, bilo bi mnogo svrsishodnije što pre razraditi i primeniti inovativne predloge o ubrzanju proširenja EU u okolnostima novih geopolitičkih izazova.

To bi podrazumevalo i postepeno (graduelno), odnosno fazno pristupanje država ZB u EU, kako je to u načelu najavljeno i u zaključcima Evropskog saveta – paralelno sa punim uključivanjem zemalja kandidata sa ZB u sektorske politike Unije i pristup strukturnim fondovima Unije.

U momentu kada je mir u Evropi ozbiljno ugrožen više nego bilo kada u novijoj istoriji, integracija zemalja Zapadnog Balkana u Uniju bi istovremeno potvrdila vitalnost i efikasnost evropskog integracionog projekta i obezbedilo političku stabilnost i povećan ekonomski prosperitet u regionu koji je od strateškog značaja za celu Evropu.

 

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…