Brisel, 06. decembar 2016. (AFP/Beta)- Sporazum o izlasku Velike Britanije iz EU treba zaključiti s Londonom do oktobra 2018, izjavio je glavni pregovarač Evropske komisije Mišel Barnije na svojoj prvoj konferenciji za novinare u Briselu.
Barnije je rekao da Velika Britanija u pregovorima s EU neće moći da bira tako da zadrži samo ono što se njoj sviđa.
On je rekao da će formalne procedure poput glasanja u parlamentima članica Unije o odredbama Bregzita ući u dvogodišnji rok tokom kojeg Velika Britanije treba da završi pregovore.
"Ako Velika Britanija obavesti Evropski savet do kraja marta 2017. godine, može se reći da pregovori mogu početi nekoliko nedelja kasnije", rekao je Barnije.
On je naglasio da sporazum o Bregzitu mora biti postignut do oktobra 2018, da bi stupio na snagu do marta 2019, pre evropskih izbora te godine.
Barnije je na početku svog obraćanja govorio i na francuskom i na engleskom.
Britanska premijerka Tereza Mej najavila je da će klauzulu za izlazak zemlje iz EU pokrenuti do marta sledeće godine, ali je sada taj rok doveden u pitanje pošto je sud u Velikoj Britaniji odlučio da taj potez mora da podrži i parlament. Vlada je tu presudu osporila pred Vrhovnim sudom. Ako Vrhovni sud podrži niži sud, planovi Tereze Mej bi mogli biti odloženi.
Nema biranja slatkiša sa evropskog menija
Barnije je 6. decembra rekao da Velika Britanija ne može birati šta joj se sviđa u EU, navodeći da se pristup jedinstvenom tržištu ne može odvojiti od četiri osnovne slobode, koje obuhvataju i slobodu kretanja. Sloboda kretanja je sporna za London, pošto je jedan od glavnih motiva za Bregzit osiguranje spoljnih granica zemlje i zaustavljanje priliva migranata iz drugih članica EU.
Glavni pregovarač Evropske komisije nije hteo da ulazi u detalje mogućeg prelaznog sporazuma prema kojem bi Velika Britanija zadržala delimičan pristup jedinstvenom tržištu kako bi ublažila posledice njenog izlaska.
"Na Britancima je da kažu kakvu vrstu odnosa žele, a za 27 članica EU je da odrede budućnost koju žele da grade s njima. Ne možete sve uraditi u 15 do 18 meseci pregovora", rekao je Barnije.
Britanska vlada još nije objavila šta želi od pregovora o izlasku zemlje iz EU i kakvu vrstu odnosa želi s ostalim članicama Unije iz straha da bi to oslabio njenu pregovaračku poziciju.
Kada se uslovi istupanja iz EU zaključe, teško je osmisliti tranzicioni period pre nego što se precizno definišu uslovi budućih odnosa sa EU, rekao je Barnije. Tranzicioni period bi, kako je naveo, imao smisla samo ukoliko olakšava prelazak na buduće odnose.
Barnije je pre nego što se oglasio u javnosti konsultovao 27 članica EU, odnosno sve osim Velike Britanije, da bi ispitao njihove stavove o uslovima razlaza sa Londonom.
On se ranije, 21. novembra, sastao i sa britanskim ministrom za Bregzit Dejvisom Dejvisom. Kako je tada naveo, to je bio "kurtoazni sastanak" budući da pregovori ne mogu početi pre zvaničnog početka procedura istupanja Britanije iz EU.
Ministar finansija Velike Britanije Filip Hamond prethodno je rekao da želi da sve opcije budu na pregovaračkom stolu, uključujući i mogućnost da London nastavi da plaća Briselu za pristup jedinstvenom tržištu i posle izlaska iz Unije. Hamond je rekao da se ekonomski problemi do kojih može dovesti Bregzit svedu na najnižu moguću meru.
"Mislim da je u interesu obe strane Lamanša da imamo što je lakši proces za minimalizovanje pretnje po evropsku finansijsku stabilnost i minimalizovanje poremećaja veoma složenih odnosa koje postoje između evropskih proizvođača i banaka koje ih finansiraju, a isto tako i u Londonu", rekao je Hamond.
On je dodao da bi zato mogli da se nastave doprinosi Londona budžetu EU i posle Bregzita.
"Pogledaćemo šta je ponuda, pogledaćemo troškove, i kao i uvek odlučićemo da li je to dobar dogovor ili ne", rekao je britanski ministar.
