11. septembar 2016. – Ljupka Mihajlovska je jedina poslanica s invaliditetom u novom sazivu Skupštine Republike Srbije. Na konstitutivnoj sedinici govorila je o nepristupačnosti institucija za OSI.
Ljupka Mihajlovska ima dugogodišnji angažman u nevladinom sektoru naročito u zagovaranju prava osoba sa invaliditetom. Posebno ističe da je dragoceno iskustvo koje je sticala kroz najveću instituciju visokog obrazovanja u Srbiji, Univerzitet u Beogradu.
Ljupka smatra da je sazrela za drugačiju vrstu borbe. Za nju, koren svake diskriminacije leži u najvišim institucijama sistema.
‘’Stalno slušamo kako treba promeniti svest naroda. Narod se prilagođava političkim promenama i prihvata ono što serviraju mediji i najmoćniji politički akteri. Dakle, treba početi od glave’’, kaže Mihajlovska.
Ona veruje da je pokret ‘’Dosta je bilo’’ politička opcija koja će vrlo brzo izrasti u najveću opozicionu stranku. Mihajlovska naglašava da je to jedini politički pokret u Srbiji koji nosi novu energiju satkanu od ambicija uspešnih ljudi, a koju truli sistem pokušava da uguši.Ona i njene koleginice i kolege iz poslaničkog kluba su rešeni da to zaustave, bez kompromisa.
Na pitanje koja je razlika između aktivizma i političkog angažmana, Ljupka odgovara da nema velike razlike osim što kroz društveni aktivizam najčešće vas slušaju oni koji imaju slične ciljeve kao i vi, a kroz politički angažman vas sluša onaj ko treba da vas čuje da bi se nešto promenilo.
Ljupka je u aktuelnom sazivu jedina žena korisnica kolica u skupštini. S tim uvezi, podseća da je pre nje u skupštini bila Gordana Rajkov, 2007. godine. Smatra da Rajkov svojim svojim prisustvom u parlamentu prokrčila put osobama s invaliditetom. Na njenu inicijativu preduzete su određene mere u pogledu pristupačnosti skupštine. Međutim, prepreka još uvek ima.
Jedina poslanica sa invaliditetom ukazuje da je prošlo skoro tri meseca, a da još uvek nema adekvatno mesto za sedenje.
Pored fizičkih barijera, suočava se sa brojnim organizacionim barijerama. Sednice se zakazuju dan ranije, što joj čini težim da planira vreme i pripremi se za sednicu odbora čiji dnevni red saznaje 24 sata pre same sednice. Jasno je da većini osoba s invaliditetom treba više vremena da se logistički organizuju, obaveste osobe koje im asistiraju o tome kakav je raspored, svedoči Mihajlovska.
Na njenu inicijativu preduzete su određene mere u pogledu pristupačnosti skupštine. Međutim, prepreka još uvek ima.
‘’Prošlo je skoro tri meseca, a ja još uvek nemam adekvatno mesto za sedenje. Pored fizičkih barijera, suočavam se sa brojnim organizacionim barijerama. Sednice se zakazuju dan ranije, što mi čini težim da planiram vreme i pripremim se za sednicu odbora čiji dnevni red saznate 24 sata pre same sednice. Jasno je da većini osoba s invaliditetom treba više vremena da se logistički organizuju, obaveste osobe koje im asistiraju o tome kakav je raspored'', rekla je Mihajlovska.
Poslanica Mihajlovska kaže da se skupštinska pravila ne poštuju što otežava rad, ne samo njoj, već i ostalim članovima parlamenta. Njena strategija je bila da bez prevelike prašine ukaže da joj je rad onemogućen. Kako ništa nije preduzeto po tom pitanju, pokušala je svojim govorom u danu kada se birala Vlada Republike Srbije, da skrene pažnju na položaj u kom se nalazi i istakla je da je to simbol položaja svih osoba s invaliditetom u Srbiji.
Politički neistomišljenici vladajuće većine protumačili su to kao čin zloupotrebe njenog invaliditeta od strane pokreta "Dosta je bilo".Ali, za Ljupku je to dokaz ogromnih predrasuda i stereotipa da osobe s invaliditetom nisu u stanju da donose odluke, već da su sredstvo manipulacije.
To je bila poruka da osobama s invaliditetom nije mesto u skupštini, jer je tako jednostavnije.
Mihajlovska tvrdi da j Pokret "Dosta je bilo" prepoznao važnost uključivanja osoba s invaliditetom u politički život Srbije i da će ona kao narodna poslanica dati sve od sebe da se čuje glas svih osoba s invaliditetom kao i njihovih porodica.
Najveće partnere u svom radu vidi u osobama s invaliditetom i njihovim porodicama. Cilj je jedan – društvo u kom svi imaju jednake šanse, a kako će ih iskoristiti odluka je na njima. Smatra da je očekuje težak period upornog ponavljanja suštine, sveobuhvatne i paralelne reforme obrazovnog, zdravstvenog i socijalnog sistema, naglasila je Mihajlovska.
‘’Srbija je svakako svesna da treba raditi na obezbeđivanju uslova za kvalitetan život osoba s invaliditetom činjenicom da je jedna od država potpisnica UN Konvencije o pravima osoba s invaliditetom i da je donela nekoliko zakona koji bi trebalo da unaprede položaj osoba s invaliditetom. Ono što je sporno jeste shvatanje zbog čega to treba da se uradi’’, podseća Mihajlovska.
‘’Razlog ne bi trebalo da bude ispunjavanja uslova za članstvo u Evropskoj uniji, ili zato što to neko drugi od nas to očekuje. Motiv treba da bude kvalitetan život svih građana i građanki’’ dodala je Mihajlovska.
Upitana ‘’šta sve jesu osobe sa invaliditetom, a da dosad nisu imali priliku da to i budu’’, Mihajlovska navodi da ‘’ Član 28 Konvencije o pravima osoba s invaliditetom koji se odnosi na socijalnu zaštitu samo je jedno od prava zagarantovano konvencijom’’.
Međutim, ‘’potrebno je individualno planiranje te podrške, kao i da novčana nadoknada prati potrebe korisnika i korisnica’’ kaže Ljupka, a ‘’ne da bude ujednačena u odnosu na procenu stepena invaliditeta’’.
‘’To ništa ne znači, odnosno procene koje se rade ne oslikavaju realne potrebe OSI, a često ih rade nestručne osobe, koji ocenu vrše prema medicinskom modelu poimanja invaliditeta’’ rekla je Mihajlovska . Isto je i sa zdravstevnim sistemom.
‘’Društvena inkluzija podrazumeva mogućnosti da se OSI obrazuju, zapošljavaju, osnivaju porodice, konzumiraju kulturne i sportske sadržaje, i sve ostalo što osobi omogućava ispunjen život’’, poručuje poslanica Mihajlovska.
Na pitanje o položaju osoba s invaliditetom u balkanskim društvima, Ljupka kaže da se ‘’položaj OSI ne razlikuje se mnogo u drugim zemljama Balkana’’ i dodaje da ‘’čak države koje su članice EU nisu preduzele sve neophodne korake za naše ravnopravno učešće u društvu.’’ Brojni projekti na kojima je učestvovala, a na kojima su bili partneri predstavnici zemalja Balkanskog poluostrva, pokazali su da su izazovi u svim zemljama slični i da je put ka njihovom rešavanju jednako trnovit. U svakom slučaju ‘’ Najveća odgovornost leži u unutrašnjoj politici svake od zemalja. Ratna dešavanja devedesetih su dodatno otežala situaciju’’ ukazuje Mihajlovska.
Na pitanje zašto udruživanje i zajednički angažman osoba sa invaliditetom ne daju veće rezultate, Ljupka kaže da su tradicionalni oblici organizovanj po vrsti invaliditeta – loši. Smatra da to produbljuje diskriminaciju unutar pokreta osoba s invaliditetom i dodaje da je često ‘’ bila svedok da, na primer, osobe koje koriste kolica zagovaraju sopstvene interese, ne vodeći računa o osobama koje ne vide, ne čuju, ili imaju mentalne teškoće’’. Mihajlovska kaže da se često može čuti ‘’ ako imam fizički invaliditet ne znači da imam mentalni’’. Smatra da je to loše stanovište ‘’zbog toga što se time diskredituju osobe s mentalnim teškoćama i stavljaju u položaj grupacije koju prirodno treba zanemariti’’.
‘’Ja sam imala sreću da radim u tzv. cross disability organizaciji čiji su članovi i korisnici bili mladi ljudi s različitim oblicima invaliditeta’’ piseća se Ljupka svog angažmana u civilnom sektoru’’ i nastavlja ‘’Mi smo daleko ispred drugih podršku pružali i osobama koje imaju disleksiju, disgrafiju, dijabetes i druga hronična oboljenja jer smo zagovarali tezu da je invaliditet društvena situacija u kojoj se, zbog određenih teškoća, a usled društvenih barijera, nalazite u nepovoljnom položaju.’’ Za uspeh takvog delovanja u civilnom sektoru smatra i to da osobe koje po definiciji ne spadaju u kategoriju osoba s invaliditetom, a imaju određene teškoće, budu prepoznate kao osobe kojima je potrebna dodatna podrška.
O perspektvi osoba sa invaliditetom na Balkanu Ljupka smatra da svaka zemlja ‘’ treba da ima sopstvenu strategiju u odnosu na socio-ekonomski i kulturni kontekst, a onda da ona prati regionalne, evropske i svetske ciljeve‘’.
‘’Prepisivanje evropskih zakona i strategija nije dalo velike rezultate. Čarobni štapić ne postoji. Potrebno je mapirati prioritete i istinski se posvetiti njihovoj realizaciji’’, ocenjuje Ljupka Mihajlovska, jedina poslanica sa invaliditetom u aktuelnom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije. Razgovor sa njom za portal diskriminacija.ba vodila je Ana Kotur.
