Podgorica, 23. decembar 2016. (PR pres servis) – Plagijat, kao krivično delo, potrebno je jasno definisati Krivičnim zakonikom i uvesti obavezu objavljivanja magistarskih i doktorskih radova, koja bi mogla doprineti rešavanju tog problema, saopšteno je na predstavljanju studije Centra za građansko obrazovanje (CGO).
U studiji „Akademska čast na crnogorski način – plagijati u Crnoj Gori i njihovo (ne) procesuiranje“, koju je CGO uradio u saradnji sa fondacijom Henrich Boel, obrađena su tri primera u kojima postoje osnovane sumnje, a u nekim slučajevima i sudske odluke, da su dokazani plagijati.
Izvršna direktork CGO, Daliborka Uljarević, pojasnila je da je fokus studije na sistemu i na institucijama koji odbijaju da urede ambijent u kojem plagijati postaju društveno neprihvatljivo ponašanje, koje se, kako je navela, učinkovito utvrđuje i procesuira.
„Sporedne uloge imaju lica poput Vlahović, Babović ili Rakočević, jer su oni samo ilustrativni primeri eskalacije sistemskih nedorečenosti. Neki od njih su javno optuživali CGO da vode kampanje protiv njih, sa političkom ili nekom drugom interesnom pozadinom. Nema ničeg od toga, kao što nema ni nikakvog ličnog odnosa sa istima ili loše namere“, kazala je Uljarević.
Prema njenim rečima, postoji odgovornost da se postojeća saznanja i osnovane sumnje procesuiraju pred nadležnim organima kako bi se unapredio, kako je navela, opšti kvalitet krajnje zabrinjavajućeg sistema visokog obrazovanja u Crnoj Gori.
Kroz izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju potrebno je, kako je navela, precizno definisati akademsku čestitost i pitanje plagijata.
„Potrebno je uvesti obavezu objavljivanja magistarskih i doktorskih radova akademske strukture zaposlenih na visokoškolskim ustanovama, kao i nosilaca javnih ovlašćenja, na portalima visokoškolskih ustanova, kao i na sajtu Ministarstva prosvete za nosioce javnih ovlašćenja“, istakla je Uljarević.
Saradnica na programima u CGO, Mira Popović, kazala je da je ta organizacija, u pokušaju da da procenu situacije, analizirala zakonodavni i institucionalni okvir, kao i određene pojedinačne, ilustrativne slučajeve, a što je sve ukupno rezultiralo, kako je navela, i setom zaključaka i preporuka.
„Ipak, i pored velikog broja akata u kojima se plagijati dotiču na neki način treba naglasiti sam pojam plagijata nije adekvatno definisan kroz postojeći zakonodavni okvir u Crnoj Gori, što za posledicu ima i osećaj da se radi o ograničenim mogućnostima procesuiranja istog i sankcionisanja plagijatora“, rekla je Popović.
Ona je ukazala da to krivično delo, koje se u čl. 233 stav 1 Krivičnog zakonika Crne Gore naziva i Povreda moralnih prava autora i interpretatora, ima širu dimenziju koja je u postojećem zakonodavnom okviru neprepoznatljiva.
„Ne postoje ni jasna pravila koja bi konkretno odredila u kojoj meri preuzet sadržaj drugog autora se smatra ili ne smatra plagijatom. Uz to imamo izuzetno spore i realno nevoljne nadležne organe da se bave ovim pitanjem“, navela je Popović.
Prema njenim rečima, iskustvo CGO ukazuje da je bitna prepreka i nedostatak politčke volje da se ovo pitanje adresira adekvatno, „čak i ovim skučenim zakonomskim i institucionalnim okvirima“.
