Beograd, 20. april 2022. – KRIK je razgovarao sa više građevinskih investitora u Beogradu koji kažu da je zahvaljujući korupciji i dalje moguće graditi nelegalno po prestonici, što donosi veću zaradu.
Za ovo je odgovoran Sekretarijat za ozakonjenje objekata, koji predvodi Nemanja Stajić i čija je svrha da reši problem nelegalne gradnje – ali umesto toga, kako tvrde investitori, omogućava da se ona i dalje širi po prestonici.
„Investitori se znaju. Ako ne znaš, ti pitaš nekog drugog i on ima nekoga ko mu je legalizovao objekat. Sa Nemanjom Stajićem se nisi mogao lično dogovarati, nego njegov posrednik kaže: ‘Ja mogu da ti završim‘“, ispričao je za KRIK jedan od investitora koji je sarađivao sa Stajićevim ljudima i koji se okoristio o korupciju. „Jednom je neki doneo (Stajićevom saradniku) pola miliona evra. Vidim pare na stolu i još me zeza: ‘vidi 500 hiljada’.“
„Što se Beograda tiče mogu sa ponosom da kažem će se ove godine izgraditi više nego prošle godine… Ja sam ponosan što se u vreme kada učestvujem u vođenju grada dešava ovakav građevinski bum„, hvalio se 2020. zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.
I zaista, u prestonici gotovo svakodnevno niču nova gradilišta, a male kuće u centru grada praktično preko noći zamenjuju višespratnice.
Ovaj građevinski bum, međutim, krije i mračnu stranu – ruše se zgrade koje su zaštićene kao spomenici kulture da bi se na njihovom mestu sagradile nove, nemar u gradnji i borba za svaki pedalj slobodnog zemljišta dovode do urušavanja zgrada i ugrožavaju bezbednost ljudi koji u njima žive, zbog loših uslova radnici ginu na gradilištima, a nije jasno ni poreklo novca koji se ulaže u gradnju.
U srcu ovih problema je i to da i dalje niču nelegalne zgrade, sagrađene bez dozvole za gradnju – iako je pre nekoliko godina donet zakon koji ovo izričito zabranjuje i proglašava krivičnim delom.
Tokom više meseci novinari KRIK-a su razgovarali sa različitim građevinskim investitorima i skupljali podatke o nelegalnoj gradnji i donose nova saznanja o tome ko su ljudi koji su odgovorni za to što se i dalje nelegalno gradi po Beogradu.
Jedan od ključnih ljudi koji se pita za gradnju u prestonici je Nemanja Stajić, prvi čovek gradskog Sekretarijata za ozakonjenje objekata i blizak saradnik neformalnog gradonačelnika Gorana Vesića.
Građevinski investitori i stručnjaci iz ove oblasti sa kojima su novinari KRIK-a razgovarali tvrde da je bez Nemanje Stajića gotovo nemoguće uraditi bilo šta. Oni koji ulažu u gradnju u glavnom gradu vremenom su naučili da je isplativije nelegalno sagraditi zgradu i posle je legalizovati. Na taj način, kada se ne prate propisi, moguće je recimo izbeći gradnju garaža i tako sagraditi više stanova, a samim tim i više zaraditi.
Da bi se legalizovali bespravno sagrađeni objekti, mito se plaća, kako tvrde KRIK-ovi sagovornici, upravo ljudima iz Sekretarijata za ozakonjenje objekata.
KRIK je tokom istraživanja razgovarao sa šestoricom građevinskih preduzetnika od kojih su trojica pristala da govore pod imenom i prezimenom i priznala da su učestvovala u korupciji. Ostala trojica su ispričala isto, ali su želela da ostanu anonimna.
Kako više sagovornika tvrdi, Stajićev ključni saradnik je građevinski biznismen Ivan Komatina, sa kojim se direktno sklapaju dogovori.
Goran Stakić, građevinski izvođač koji je iz prve ruke upoznat sa ovim koruptivnim sistemom jer je poslovno sarađivao sa Komatinom koga opisuje kao Stajićevog najbližeg saradnika, za KRIK takođe kaže da je profit mnogo veći ukoliko se gradi nelegalno.
„Tri puta više zarade oni koji grade nelegalno„, tvrdi Stakić. „Kada tražiš dozvolu možeš da gradiš objekat ograničene kvadrature, a nelegalno praviš kako hoćeš, zauzmeš ceo plac. Nikakvih pravila maltene nema.“
Jednom je, kaže Stakić, na stolu Stajićevog saradnika video pola miliona evra mita.
„Jednom mu je neki doneo pola miliona evra. Nisam bio kad su pričali, nego sam došao kad je otišao, ali vidim pare na stolu i još me (Komatina) zeza: ‘vidi 500 hiljada’.“
Ovi poslovi, ipak, ne idu uvek kao podmazani, a Stakićev slučaj je dobar primer.
Njemu se trenutno sudi jer je bacio bombu u dvorište Komatine. Stakić se na ovaj korak odlučio, kako kaže za KRIK, revoltiran jer Komatina i Stajić nisu ispunili obećanje da mu ozakone nelegalno sagrađen sprat – iako je platio deo mita za to.
Brat beogradskog sekretara koji odlučuje o legalizaciji, Novak Stajić, građevinski je investitor i nekoliko zgrada po Beogradu gradio je upravo sa Komatinom.
Novak Stajić učestvovao je u gradnji najmanje pet zgrada, otkriva KRIK. Neke od njih gradio je preko ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva.
Braća Stajić nisu želela da govore za KRIK, niti su odgovorila na pitanja koja su im poslali novinari.
Sa novinarima nije želeo da razgovara ni Ivan Komatina. Novinarka KRIK-a prišla mu je u hodniku suda pred početak suđenja za bačenu bombu, ali on nije bio zainteresovan za razgovor – nije želeo da ispriča više detalja o ovom slučaju niti da objasni svoj odnos sa Stajićima. Jedino je odgovorio na pitanje da li poznaje Nemanju Stajića.
„Svi znaju Stajića. Ne poznajem ga ovako, nego ga poznajem preko televizije samo“, a zatim požurio da završi razgovor. „Ne znam što me to pitate sve, nije mi ništa jasno.“
Tekst Milice Vojinović, u celosti, možete pročitati na sajtu KRIK-a.
