Radno mesto koordinatora za romska pitanja, njihova ovlašćenja, uloga i položaj nije uređen zakonima niti podzakonskim aktima Republike Srbije.
Institucija Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana je stoga u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina analizirala položaj koordinatora za romska pitanja u jedinicama lokalne samouprave u AP Vojvodini. Cilj razgovora sa koordinatorima za romska pitanja bio je da se utvrdi na koji način je regulisano njihovo radno angažovanje, kakvog uticaja oblik i način njihovog radnog angažovanja ima na kvalitet njihovog rada i rada jedinica lokalne samouprave, kao i na kvalitet ostvarivanja ljudskih prava pripadnika romske nacionalne manjine.
Analiza prikupljenih podataka i informacija pokazala je da su kordinatori za romska pitanja najčešće jedina veza između lokalne romske zajednice i državnih organa, institucija i službi. Više od polovine njih ni posle višegodišnjeg radnog ili volonterskog angažovanja u jedinici lokalne samouprave nije zaposleno na neodređeno vreme po osnovu ugovora o radu. Čak i koordinatori koji su danas stalno zaposleni, prethodno su taj posao više godina obavljali po osnovu ugovora o radu na određeno vreme, ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, a što je protivno propisima.
U međuvremenu, dok je ova analiza privođena kraju, višegodišnji radni angažman nekoliko koordinatora za romska pitanja u AP Vojvodini prestao je i zbog formalnopravne neuređenosti, odnosno neregulisanosti ovog pitanja.
Institucija Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana je o rezultatima ove analize i preporukama izvestila sve nadležne pokrajinske i državne organe i insititucije. Jedna od preporuka je da se dopuni Zakon o lokalnoj samoupravi na taj način da se iza člana 98 doda novi član koji bi predvideo da se u svim jedinicama lokalne samouprave u kojima pripadnici Romske nacionalne manjine čine višeod 5 odsto od ukupnog broja stanovnika prema poslednjem popisu stanovništva u Republici Srbiji uspostavlja koordinator za romska pitanja koji bi pružao stručnu i tehničku pomoć u unapređenju položaja romske nacionalne manjine.
U jedinicama lokalnih samouprava u kojima pripadnici Romske nacionalne manjine čine manjeod 5 odstood ukupnog broja stanovnika uspostavljanje koordinatora za romska pitanja predstavljalo bi mogućnost, a ne obavezu.
U zaključku analize, koji jasno ukazuje na značaj položaja koordinatora za romska pitanja za unapređenje položaja pripadnika romske nacionalne manjine u AP Vojvodini, konstatuje se da je u odnosu na Rome, uz brojne predrasude i stereotipe u javnosti,prisutna i neposredna i posredna, sistemska, kolektivna i individualna diskriminacija. Ona se u radu pojedinih organa jedinica lokalne samouprave, ustanova, javnih službi i drugih nosilaca javnih ovlašćenja vrši kako činjenjem, tako i nečinjenjem.
