Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) izdaje saopštenje kao reakciju na tekst autorke Katarine Đorđević koji se odnosi na mlade i radnu etiku “Zovite me na posao kad prođe leto” a koji je objavljen u dnevnom listu Politika 16. jula 2016.
Saopštenje prenocimo u celosti:
Stav KOMS-a je da je nedopustivo da se o mladima piše na pristrasan način iznošenjem javnih optužbi da su mladi neradnici, lenji i razmaženi, a bez analize više dostupnih izvora informacija.
Uzimajući u obzir dugu tradiciju vašeg lista i kvalitet objavljenih tekstova, smatramo neprimerenim objavljivanje ovakvog teksta koji svojim sadržinom doprinosi širenju predrasuda o mladima koji su inače u veoma lošem položaju i visokom riziku od siromaštva.
Mladost je doba u kome bi mladi trebalo da počnu da stiču svoju punu nezavisnost i na osnovu svojih želja i izbora pronalaze svoje mesto u društvu. Međutim, kriza kojom je i Srbija zahvaćena je umnogome istakla ranjivost mladih i to se najviše odrazilo na njihov položaj na tržištu rada. Njihova ranjivost je izražena u povećanju procenta nezaposlenosti, nižem kvalitetu dostupnih radnih mesta i nesigurnoj tranziciji od obrazovanja ka tržištu rada. Nezaposlenost i siromaštvo su dva zavisna i usko povezana društvena problema. Nezaposlenost rađa siromaštvo, a najveći pokazatelj siromaštva među mladima je nezaposlenost.
Na samom početku Vašeg teksta iznosite podatak o neaktivnosti mladih i primećenom trendu dužeg zadržavanja u sistemu obrazovanja. Naime, stopa neaktivnosti mladih je visoka, ali ne iz razloga što ne žele da rade već zato što je tranzicija od obrazovanja do tržišta rada i posla otežana. Čak svaka druga aktivna mlada osoba nema posao! Među mladima koji rade zabeležen je trend nadeksploatacije rada. U grupi mladih koji rade, veliki broj mladih radi više od 50 sati nedeljno, rade privremene i honorarne poslove, rade bez zarada, rade na crno i često su otpuštani bez ikakve pravne zaštite. Prilikom traženja posla mladi iz društveno manje zastupljenih kategorija su u posebno nepovoljnom položaju, a ovo se posebno odnosi na mlade žene i mlade Romkinje, koje su izložene diskriminaciji pri traženju posla. Kako se navodi u Nacionalnoj strategiji za mlade 2015-2025. godine “od svih neaktivnih lica koje ne traže posao zbog brige o deci ili odraslim nesposobnim licima, 97% su žene, od čega je 54% uzrasta 15-34 godine” , što i te kako otežava mladim ženama da budu aktivne na tržištu rada.
Dalje, upravo zbog nepovoljnog stanja na tržištu rada, mladi ostaju duže u sistemu obrazovanja, a čak i kad završe školu i dalje su finansijski zavisni od roditelja. Čak 61,3% mladih izdržavaju roditelji, a 4 od 5 mladih živi sa roditeljima . Razlog tome je što 20.000 din, koliko im se nudi u zadrugama za honorarne poslove koji u velikoj meri ne odgovaraju njihovim stečenim kvalifikacijama, nije dovoljno da bi se osamostalili. Mladi koji su završili fakultet u 2/3 slučajeva rade posao za koji su se školovali, naspram 2/3 mladih sa završenom srednjom školom koji ne rade posao za koji su se školovali. Preko polovine mladih koji obavljaju privremene poslove i gotovo polovina mladih koja obavlja stalne poslove radi mimo svojih kvalifikacija, što znači da mladi u velikoj meri prihvataju bilo kakav posao koji im se nudi, čak i ispod svojih kvalifikacija.
Upravo, prihvatanje poslova koji ne odgovaraju nivou stečenih kvalifikacija otvara nove probleme koji se tiču nesigurnog zaposlenja. Dakle, situacija sa kojom se susrećemo danas nije isključivo uslovljena ličnim izborom mladih ljudi već brojnim drugim faktorima koji utiču na njihove odluke i otežanu tranziciju.
Stav da mladi u visokom obrazovanju odbijaju da rade tokom studija, a da su kasnije suočeni pitanjem „kakvo radno iskustvo ste stekli tokom školovanja“ nije u potpunosti uslovljen neaktivnošću mladih već i nemogućnošću da se radi i studira. Naime, sistemske mere u Srbiji ne omogućavaju mladima da u punoj meri usklade obaveze na fakultetima sa obavezama koje bi imali na poslu, što nas dovodi do situacije da ne tako veliki broj mladih u toku studija zapravo radi. Dakle, da bi mladi radili i studirali, neophodna im je institucionalna podrška.
Da zaključimo, radni angažman mladih i prelazak iz sistema obrazovanja na tržište rada obojen je visokom nezaposlenošću mladih, dugotrajnom nezaposlenošću, nepovezanošću obrazovanja sa tržištem rada, bez adekvatne sistemske podrške mladima da nađu posao i dodatne obuke, usavršavanja i radne prakse, te visokim udelom neformalne ekonomije, korupcije, nepotizma i klijentelizma prilikom zapošljavanja .
Generalizacije o mladima su neopravdane i neutemeljene, jer mladi nisu homogena kategorija, a zbog nekoliko izolovanih slučajeva ne mogu se izvoditi validni zaključci. Mladi su heterogena kategorija sa najrazličitijim potrebama i problemima, čijem rešavanju treba pristupiti sistemski i saradnjom svih, od institucija, organizacija i vas, medija.
Stoga, smatramo da je prilikom izveštavanja o mladima neophodno prikupiti sve informacije i nastojati da se njihova pozicija sagleda na sveobuhvatan način kako bismo svi zajedno radili na rešavanju problema sa kojima se suočavaju. Ukoliko ikako možemo da pomognemo u budućim instancama kako bi doprineli procesu adekvatnog informisanja, stojimo na raspolaganju.
Izvor: Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS)
