Beograd, 20. oktobar 2018. – Koalicija novinarskih i medijskih udruženja Srbije je u pismu međunarodnim organizacijama i institucijama upozorila da je stanje u medijima dramtično loše, uz ocenu da su problemi manjim delom posledica nesavršenosti zakonskih rešenja, a većim delom su prouzrokovani nepoštovanjem i ismevanjem zakona, odnosno nepostojanjem vladavine prava.
To znači da čak i ako dobijemo odlične zakone to samo po sebi neće ništa značiti, niti može biti garancija poboljšanja situacije u medijskoj sferi, jer su i važeći medijski zakoni uglavnom pozitivno ocenjeni, ali i dalje imamo dramatične probleme u oblasti medijskog tržišta, medijskih sloboda i medijskog pluralizma, navodi se u pismu.
Koalicija izražava bojazan da cilj vlasti nije da poboljša stanje na medijskoj sceni, već da međunarodnoj zajednici stanje u medijima u Srbiji prikaže drugačijim nego što jeste.
Zbog toga se u pismu upozorava na mogućnost da vlast u Srbiji želi da proces izrade Medijske strategije prikaže kao ogroman korak napred i da time baci u senku sve druge probleme na medijskoj sceni.
U pismu koje su potpisali Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Asocijacija onlajn medija i Lokal pres navodi se da čak i kada bi Medijska strategija bila kvalitetna, usledio bi proces izmene sadašnjih ili izrade novih zakona.
Plašimo se da veliki broj profesionalnih medija u Srbiji neće ni dočekati nove zakone, pogotovo oni koji su izloženi snažnim i svakovrsnim političkim i ekonomskim pritiscima, navodi se u saopštenju i podseća da je od usvajanja prethodne strategije do novih zakona prošlo tri godine.
Ističe se da su članovi Kolacije, i pored "dramatično loše situacije u medijima", uvek spremni za dijalog i saradnju sa predstavnicima vlasti, ukoliko to vodi rešavanju problema.
U pismu se navodi da su od 2016. godine u bazi Nezavisnog udruženja novinara Srbije zabeležena 72 slučaja prozivanja, vređanja, omalovažavanja i diskriminacije novinara, medija, novinarskih i medijskih udruženja od strane političara.
Kao primer se navodi izjava poslanika Srpske napredne stranke Aleksandra Martinovića, koji je predsednika NDNV Nedima Sejdinovića u Skupštini Srbije proglasio neprijateljem Srbije zbog iznošenja kritičkog stava o vlasti.
Pored toga, ukazuje se u pismu, funkcioner BIA Marko Parezanović izneo je tvrdnju da su "najveća pretnja Srbiji strani agenti koji deluju u medijima, nevladinim organizacijama i opozicionim strankama", a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kasnije to potvrdio.
Poslednji slučaj takvog pritiska na medije, podseća Kolacija, zabeležen je 19. oktobra kada je Vučić "po imenu prozvao, vređao i omalovažavao prvo novinarku javnog servisa, a potom i novinara TV N1, koji ga je zamolio da ne vrši pritiske na kolege sa Javnog servisa".
Medijska udruženja navela su i da vlast u Srbiji zloupotrebljava razne inspekcijske službe za pritisak na medije, a kao primer naveli su novine Vranjske i portal Južne vesti.
Ukazano je i da se u tabloidnim štampanim medijima "dramatično povećava nivo kršenja Kodeksa novinara Srbije", što potvrđuju izveštaji Saveta za štampu.
Mediji sa nacionalnom pokrivenošću pretvorili su se u propagandna sredstva, a REM ne reaguje ni u slučajevima eklatantnog kršenja Zakona o elektronskim medijima, odnosno kada pojedine televizije direktno prenose sednice glavnog odbora vladajuće stranke, ukazuje se pismu.
Kao najpoznatiji slučaj kršenja zakona Koalicija novinarskih i medijskih udruženja navodi novinsku agencija Tanjug, koja još aktivno radi, iako je još 31. oktobra 2015. godine u skladu sa zakonom doneta odluka o njenom gašenju, a ističe se i da je država protivzakonito suvlasnik Večernjih novosti i Politike.
