Neuspeh u borbi protiv klimatskih promena i prilagođavanju na njih predstavlja rizik koji bi mogao da ima najveći uticaj na svet u 2016. godini, navodi se u novom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (SEF). Kako se ističe, to je prvi put od 2006, od kada SEF radi istraživanje rizika, da ekološki rizik predvodi. Ako se gleda po verovatnoći, najveću opasnost nose migracije a odmah zatim ekstremne vremenske prilike. Među ekonomskim rizicima, izdvajaju se nezaposlenost i cenovni šokovi na tržištu energenata.
Kako se navodi u izveštaju Globalni rizici 2016, potencijalna šteta od klimatskih promena i neprilagođavanja na njih bila bi veća od potencijalne štete od oružja za masovno uništenje, koje je drugo na listi rizika, kao i zbog krize u snabdevanju vodom, velikih migracija i šokova oko cena energenata.
U godišnjem istraživanju učestvovalo je gotovo 750 stručnjaka koji su ocenjivali 29 pojedinačnih globalnih rizika, po uticaju ili verovatnoći, i to na kraći rok i za narednih deset godina.
Gledano prema verovatnoći da se dese, u 2016. najveća opasnost preti od migracija velikog obima a slede ekstremne vremenske prilike, neuspeh u borbi protiv klimatskih promena i prilagođavanja na njih, konflikti između država sa regionalnim posledicama i velike prirodne katastrofe.
Kako se navodi u izveštaju, tako širok spektar rizika nije zabeležen za 11 godina koliko se mere globalni rizici. Prvi put su četiri (prirodna sredina, geopolitika, društvo i ekonomija) od pet kategorija među "top pet" po uticaju rizika. Jedino se u toj grupi nije našao tehnološki rizik, gde se kao najozbiljnija smatra opasnost od "sajber" napada, koji je na 11. mestu i po potencijalnim efektima i po verovatnoći.
Uz merenje verovatnoće i potencijalnih efekata, u izveštaju o globalnim rizicima za 2016. preispituje se i povezanost rizika kako bi se pomoglo liderima da postave prioritete akcije i sačine planove za nepredviđene okolnosti.
"Poznato je da promene klime pojačavaju opasnost od drugih rizika, poput migracija i bezbednosti … Mere za ublažavanje potencijalnih opasnosti su značajne, međutim ključno je prilagođvanje", istakla je direktorka za globalnu konkurenciju i rizike SEF Margareta Dženik-Hanuz (Margareta Drzeniek-Hanouz).
Ekonomski rizici
U polovini od 140 ekonomija obuhvaćenih istraživanjem dva ekonomska rizika – nezaposlenost/nedovoljna zaposlenost i cene energije, izazivaju najveću zabinutost kada je reč o poslovanju. Te rizike prate opasnost od neuspeha nacionalnih uprava, fiskalna kriza, bujanje cena imovine i prskanje "balona od sapunice", sajber napadi.
Ekonomski rizici dominiraju u odgovorima evropskih menadžera, uključujući fiskalnu krizu, nezaposlenost, skok cena imovine i cene energije.
U Evropi su nezaposlenost i nedovoljna zaposlenost najveći rizik za poslovanje u 12 zemalja i među prvih pet u 25 država, pokazalo je istraživanje.
Ocenjuje se da bi zbog nezaposlenosti cela jedna generacija u nekim delovima Evrope mogla da ostane bez veština koje se traže na tržištu rada. Istovremeno bi poslodavcima bilo još teže da nađu obučenu radnu snagu koja može da konkuriše u današnjoj globalnoj ekonomiji.
Takve bojazni nisu organičene samo na krizom pogođene zemlje južne Evrope, poput Kipra, Grčke, Italije, Portugalije i Španije, gde je i osam godina od izbijanja krize stopa nezaposlenosti "čvrsto" dvocifrena.
U ekonomski snažnijim zemljama, kao što su Austrija, Finska i Francuska, stope nezaposlenosti znatno su niže ali i istorijski najviše, u Poljskoj i Makedoniji više od polovine mladih je nezaposleno, a veliki problem je i na Balkanu, gde je nezaposlenost "astronomska" u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Uz izazove zbog migracija, visoke stope nezaposlenosti mogu da pomognu da se objasni rizik od socijalne nezastabilnosti u južnoj i istočnoj Evropi, navode analitičari SEF.
Cene energije među najvećim su brigama poslovnih ljudi u Kanadi dok direktori kompanija u SAD najviše strahuju od "sajber" rizika i napada.
Ispitanici iz centralne Azije i Rusije najviše strahuju od fiskalne krize i nezaposlenosti, kao i inflacije van kontrole i međudržavnih konflikta.
Poslovni ljudi u istočnoj Aziji i na Pacifiku za najveći rizik smatraju ekološku opasnost, kao i nestabilne cene energije.
I u južnoj Aziji brinu zbog cena energije, ali i od fiskalne krize, nezaposlenosti i neuspeha nacionalnih vlada, što je najveća briga u Latinskoj Americi i na Karibima, uz nestabilne cene energije i nezaposlenost.
Direktore kompanija na Bliskom istoku i u severnoj Africi najviše zabrinjavaju cene energenata, ali i nezaposlenost, teroristički napadi i ratovi.
U podsaharskoj Africi poslovna zajednica najviše brine zbog nezaposlenosti, cena energije, neuspeha nacionalnih uprava, kao i oko osnovne infrastrukture.
Izveštaj Globalni rizici 2016. objavljen je 14. januara, pred godišnji sastanak SEF koji će se od 20. do 23. januara održati u švajcarskom zimskom centru Davosu.
Izvor: euractiv.rs
