Manje od tri sedmice uoći izjašnjavanja Britanaca o ostanku u EU, istraživanja pokazuju da su pobornici istupanja u vođstvu sa 51% glasova. Ministar pravde i pobornik istupanja Majkl Gav (Michael Gove) uverava da istupanje ne bi bilo naglo i da ne bi bilo čudo da Britanija i nakon takve odluke 2020. dočeka unutar Unije.
Iz Brisela, doduše nezvanično, stižu drugačiji tonovi – istupanje ne može proći glatko, a zemlje članice poput Francuske i Belgije nemaju interes da strpljivo čekaju dok Britanija sedi na dve stolice.
Prosek istraživanja koje je proračunao sajt Vot Ju Kej tinks (What UK Thinks, u prevodu Šta misli Velika Britanija) ukazuje na porast podrške istupanju, sa 51% glasanja. To je prvi put za skoro mesec dana da vode pobornici istupanja nakon članstva dužeg od četiri decenije.
Ipak, Piter Kelner (Peter Kellner) iz instituta Ju gov (YouGov) smatra da je izglasavanje istupanja daleko od izvesnog.
„Ukoliko nam je istorija od ikakve koristi u zaključivanju, i dalje je izvesnije da će 23. juna pobediti pobornici ostanka u EU. Na prethodnim referendumima je najčešće na kraju prevagu odnosio status kvo“, naveo je on, a preneo Fajnenšel tajms (Financial Times FT).
Pobornici istupanja nadaju se da to neće biti slučaj, i pokušavaju da ubede glasače da će odlazak Britanije iz EU ne bi bio nagao i da bi doneo koristi. Ministar pravde i pobornik istupanaja Majkl Gav smatra da se nijedna „odgovorna vlada“ ne bi odmah pozvala na član 50 Lisabonskog ugovora i pokrenula pregovore o istupanju, oročene na dve godine, jer se to po mišljenju pravnika ne mora uraditi odmah. Prema njemu je izvesniji scenario da se članstvo u EU zamrzne dok se ne donese odluka ko bi zamenio sadašnjeg premijera Dejvida Kamerona, pobornika ostanka u EU.
Prema Gavovom pamfletu za komunikacijsku firmu Portland istupanje bi bilo „razvoj a ne revolucija“, a odluka o načinu i trajanju bila bi u rukama Britanije.
Razvod neće biti bezbolan
U očima diplomata i drugih aktera, obećanja o glatkom istupanju i ključnoj ulozi Londona u odlučivanju tokom procesa su prazna.
Gav je recimo predložio da se odmah nakon referenduma ograniči uticaj Evropskog suda pravde, još dok je Britanija u EU. Bivši čelnik britanskog državnog tela za promociju izvoza (UK Trade and Investments) Endrju Kan (Andrew Cahn) ocenio je da bi to unelo neizvesnost u prava u zemlji, i izložilo Britaniju osvetničkim reakcijama.
„To je put u pravi haos“, rekao je Kan.
Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, zvaničnici i u EU i u Britaniji spremni su na gorak i nesređen proces, pri čemu bi Britanija morala da primenjuje EU zakone, praktično bez uticaja na njihovo donošenje, dok bi u slučaju razvoja neprijateljstva obe strane mogle da natežu pravila u EU u situacijama poput donacija za istraživanja, odluka o konkurenciji, položaja Britanaca u EU, a bilo bi verovatno da Britanac Džonatan Hil bude smenjen sa mesta komesara za finansijske propise.
Fajnenšel tajms prenosi i da zemlje poput Francuske, Britanije i Luksemburga ne bi imale strpljenja da čekaju lagan proces istupanja, dok Britanija sedi na dve stolice. U tom smislu, teško bi se moglo očekivati da se povežu procesi regulisanja situpanja i uslova odnosa Britanije i EU nakon Bregzita.
Naime, svođenje računa i pravnih obaveza u slučaju istupanja, u skladu sa članom 50 Lisabonskog ugovora, oročeno je na dve godine. Ovde je reč o raspetljavnju retphodnih sporazuma, i osnivačkim sporazumom ovo je oročeno na dve godine, osim u slučaju da sve članice ne odobre produžetak. Potpuno odvojeni proces je pregovaranje o uslovima trgovine i druge saradnje nakon istupanja, što podrazumeva dug i skup proces ratifikacije u zemljama članicama.
Pobornici istupanja mogli bi se nadati da se ova dva procesa povežu. Međutim, članice EU ne bi videle itneres u tome, jer bi pregovaračka moć EU za utvrđivanje odnosa bila smanjena kada definitivni istupi.
Pored toga, neki viši pregovarači EU uvereni su da je potrebno ubediti ostale koji bi se mogli povesti britanskim primerom da istupanje ima svoju cenu.
„Biće haotično“, rekao je jedan zvaničnik EU.
Moguće i preokrenuti odluku?
Referendum za parlament nema obavezujuće već konsultativno dejstvo, ali je opšte uverenje da će se od vlasti tražiti da proba da sprovede odluku birača.
Prema pisanju Gardijana (The Guardian), poslanici koji su za ostanak u EU i neki izvori iz vlade misle da je moguće u Donjem domu parlamenta voditi gerilsku borbu za umanjenje uticaja odluke Britanije da napusti EU, ili čak preokrenuti odluku u slučaju da pregovori o uslovima istupanja budu jako loši.
Iako zvanično vlada upozorava da bi odluka o istupanju bila neopoziva i da bi naišla na grub odgovor evropskih partnera, pre svega Francuza, neki ministri nezvanični ukazuju da postoji večina u donjem domu parlamenta za nastavak članstva. Ovi poslanici iz svih stranaka imaće mnogo prilika da pokušaju da umanje uticaj.
Prvi cilj biće ostanak Velike Britanije na jedinstvenom tržištu, odnosno pristupanje Evropskoj ekoomskoj zajednici koju čine EU, Norveška, Lihtenštajn i Island, i koja garantuje slobodno kretanje ljudi, dobara i usluga u EU.
Druga mogućnost je ubacivanje klauzule da se raspiše drugi referndum o uslovima pregovora, ili gerilski rat za smanjenje broja zakona iz kojih će se Velika Britanija povući.
Iako pobornici istupanja smatraju da je postepeni izlazak dobar, EU će zapravo biti rastrzana između težnje da izaci Britaniju što brže, da spreči širenje krize koje bi dovelo i do sloma unije, i nade da bi Britanija mogla da ponovo razmotri ovakvu odluku
Čini se da među EU liderima prevladava stav da u slučaju Bregzita proceduru treba što pre okončati osim u slučaju da postoji ozbiljna šansa da se odluka preokrene. Prva sledeća prilika za zvaničnu diskusiju o tome je nakon referenduma, 28. i 29. juna na samitu lidera EU.
Izvor: Euractiv
