Beograd, 6. decembar 2018. – Poslanik nemačkog Bundestaga Josip Juratović izjavio je da bi svako prekrajanje granica po etničkom principu, uključujući granicu Srbije i Kosova, predstavljalo "veliki poraz demokratskog sistema vrednosti" i izazvalo posledice koje bi mogle da znače i novi svetski rat.
"Da bi se saradnja u regionu lakše sprovodila treba jačati međusobno poverenje… Ono postoji među ljudima, ali ne i između političkih elita", naveo je Juratović.
U izjavi za agenciju Beta Juratović je rekao da region Zapadnog Balkana ima samo jednu šansu – a to je život po principima Evropske unije (EU), kroz jačanje Centralnoeveropskog sporazuma o slobodnoj trgovini, koji je preduslov za ekonomski i razvoj tržišta.
Govoreći o odnosima u regionu, Juratović je rekao da je jedno od nerešenih pitanja između Srbije i Hrvatske pitanje nestalih i veterana.
On je rekao da je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarao o mogućnosti da hrvatski verterani mogu posetiti Stajićevo u Srbiji, a srpski veterani Hrvatsku, dodajući da bi to bio gest dobre volje "jer su veterani često instrument poiltičkih prepucavanja".
"Velika većina Hrvata nema ništa protiv Srba i velika većina Srba ništa protiv Hrvata. Ovaj region ima šansu ako postoji međusobno poverenje", rekao je Juratović koji je u Beogradu učestvovao na međunarodnoj konferenciji "Dinamika regionalne saradnje i bilateralni odnosi na Zapadnom Balkanu".
Juratović je na skupu govorio o posledicama koje bi eventualno prekrajanje granica imalo u BiH. On je naveo da je 50 odsto Bošnjaka umereno i da bi bili srećni kada bi im Hrvatska ili Srbija pružili ruku.
"U BiH je napaćen narod koji nema kud", rekao je poslanik Bundestaga i dodao da je zagovornik jedinstvene BiH.
"Ideja o izmeni granica u Evropi je apsurd, jer bi značila poraz demokratskog sistema. To bi bio slučaj i kod korekcije granice između Srbije i Kosova. To bi značilo novi svetski rat. Nemoguće je crtati etničke granice po Evropi", rekao je Juratović.
Govoreći o pregovorima o pridruživanju EU, Juratović je skrenuo pažnju da "otvaranje poglavlja nije i zatvaranje".
"Ovde se stalno priča 'mi pregovaramo'. Izvinite vi ni sa kim ne pregovarate. Vama je EU rekla ako ispunite to, to, to i to, imaćete mogućnosti da uđete u EU, pri čemu mora i naše (evropsko) društvo da hoće da vas primi", rekao je poslanik nemačke Socijaldemokratske partije u Bundestagu.
On je dodao da EU ne znači "za pet godina 'mercedes' i 3.000 evra plata, nego sistem vrednosti i projekat mira".
Juratović je naveo da niko ne mora da uđe u EU i da je bolje da se što pre zaboravi na priču koja se u regionu čuje, kako je naveo, "malo sa Rusima, malo s Kinezima, malo s Amerikancima, pa ćemo videtiti kako će EU reagovati".
Kao poseban problem Juratović je naveo odsustvo suočavanja sa prošlošću.
Srbija mora da krene putem Nemačke i da kaže ono što je Nemačka rekla posle Drugog svetskog rata – "mi smo pokretači zla bili u Evropi i distanciramo se od tog zla", rekao je Juratović.
Kada Nemcima pomenete fašizam, kako je naveo, "95 odsto ih se naježi i isto to je potrebno u Srbiji po pitanju Miloševića i Miloševićevog režima".
"Srbija nije sama odgovorna za sve što se zbivalo, imala je pomagače u regionu, ali očekujem od Srbije da se od tog perioda zla distancira, a od suseda Srbije da joj pruže ruku i da se stvori zajednicka budućnost u miru", rekao je.
Povodom Srebrenice Juratović je reako da pravnici mogu da raspravljaju o tome da li je bio genocid, ali da bi očekivao od šefice jedne vlade da kaže da to jeste bio jedan od najvećih zločina posle Drugog svetskog rata.
"Smeta mi da političke elite, koje navodno poštuju demokratske vrednosti, štite zločince i ne stavljaju se na stranu žrtve. To za mene nisu demokrate i to je taj imidž koji gradi Balkan po pitanju demokratskih vrednosti", rekao je Juratović.
Povodom odluke Prištine o uvođenju carina od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH, Juratović je rekao da je reč o protekcionizmu i da "to u CEFTA sporazumu ne može".
"To je velika svinjarija koja pre svega šteti narodu, i na Kosovu i u Srbiji", rekao je poslanik Bundestaga.
Govoreći na skupu Juratović je ocenio i da je imidž Zapadnog Balkana i dalje jako loš. "Mi sa Balkana uvek imamo po dve, tri priče… jedna je priča za Balkan, jedna za Evropu, svako može da izabre svoju… I to je najveći problem", rekao je Juratović.
Prema njegovim rečima region Zapadnog Balkana je "unutrašnje dvorište između solitera EU" i svima je u cilju da se stvore stabilno demokratsko društvo i prosperitet.
"Berlinski proces čak nije ni potreban, u pitanju su zdrav razum i zdrava politička klima…. Da bi se stabilizovao region potrebni su preduslovi za ekonomski razvoj. Nemamo zajedničko tržište ni zajedničku infrastrukturu, a CEFTA je poslednji primer kako se ne sme raditi", rekao je.
On je ukazao da bi ekonomski razvoj političkim strukturama trebalo da da bude prioritet jer i Srbi, i Albanci s Kosova, i Makedonci i građani BiH i Hrvatske su delom "gladni hleba i nemaju perspektivu".
Na konferenciji u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacije Fridrih Ebert, bilo je reči o preprekama u mogućnostima u bilateralnim odnosima, kao i o tome da li je opšti kontekst povoljan za novu dinamiku.
Cilj konferencije bio je da se razmotri tok dva paralelna procesa bilateralne i multilateralne saradnje u regionu i ukaže na mogućnosti i modalitete njihovog daljeg unapređivanja.
Otvorena bilateralna pitanja, koja su uglavnom nasleđe sukoba tokom devedesetih godina otežavaju stabilizaciju političkih odnosa u regionu i efikasnost regionalnih inicijativa u pojedinim oblastima.
Među učesnicima konferencije su bili i direktor Fondacije Fridrih Ebert u Beogradu Maks Brendle, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić, direktorka Instituta za saradnju i razvoj iz Tirane Krisela Hačaj, predsednica Foruma za međunarodne odnose EPuS Jelica Minić, istraživač Italijanskog instituta za međunarodne odnose Mateo Bonomi i predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović, prenosi Euractiv.
