Komitetu pravnika za ljudska prava (JUKOM) tokom ove godine građani su se najviše obraćali zbog ugrožavanja prava na rad i prava na socijalnu zaštitu, rečeno je danas na predstavljanju godišnjeg izveštaja o radu te organizacije.
U izveštaju „Izazovi pružanja besplatne pravne pomoći i mehanizmi borbe protiv zločina iz mržnje“ navodi se da su se građani u 86 slučajeva žalili na ugroženo pravo na rad, u 72 slučaja bilo im je ugroženo pravo na socijalnu zaštitu, dok su se za ugrožavanje prava deteta građani žalili u 62 slučaja.
Kada je reč o specifičnim slučajevima u kojima je pružena pravna pomoć, izdvajaju se slučajevi nasilja u porodici, njih 47, kao i nedavanje izdržavanje u 27 slučajeva.
Takođe, u najvedem broju slučajeva, JUKOM-u su je javljala fizička lica, iz Beograda, ženskog pola, među kojima prednjače osobe starosti od 46 do 65 godina, dodaje se u Izveštaju.
Direktor YUCOM-a Milan Antonijević izjavio je da se ta organizacija tradicionalno bavi pružanjem besplatne pravne pomoći, a da je primetno da se sve više krše ekonomska i socijalna prava. On je dodao i da advokati JUKOM-a nisu očekivali probleme sa radnim pravima ljudi koji su bili pogođeni poplavama.
„Ova godina je protekla u znaku evropskih integracija, i očekivali smo otvaranje poglavlja 23 i 24. Međutim do otvaranja tih poglavlja nije došlo, ali je mnogo toga urađeno da se pojedina pitanje otvore„, dodao je Antonijević.
Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava Skupštine Srbije Meho Omerović izrazio je uverenje da će parlament postati tradicionalni partner orgnizacija civilnog društva.
„Često se ponavlja da je poštovanje ljudskih prava osnova svakog demokratskog društva, međutim iako u Srbiji postoji napredak u zaštiti ljudskih prava neophodni su i dalji napori“.
On je istakao i da je Srbija u samom vrhu po broju predstavki pred Međunarodnim sudom pravde u Strazburu što, kako je rekao, znači da građani imaju probleme da pred domaćim sudovima ostvare prava koja su im garantovana zakonom.
„Pregovori sa EU biće dodatni podstrek da obezbedimo poštovanje ljudskih prava. Danas ne postoje izražene predrasude kao pre, kada je reč o odnosu državnih organa i OCD, povećano je poverenje u organizacije civilnog društva, i one su svojim angažovanjem i rezultatima pokazale da su značajan partner vlasti„, napomenuo je Omerovid.
Dodao je da je uloga građana u društveno političkom životu danas nezaobilazna te da je dužnost države da što veći broj građana uključi u političke procese, upravo kroz jačanje odnosa sa civilnim sektorom.
Predstavnica CRD (Civil Rights Deffenders) Ivana Ranđelović rekla je da je važno da besplatna pravna pomoć bude dostupna svima i da očekuje donošenje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.
„Kada je reč o procesuiranju zločina iz mržnje, OCD treba da pomognu državnim organima kako da prepoznaju te zločine ali i sudovima u samom procesuiranju tih zločina„, dodala je ona.
