Brisel – Broj migranata koji preko Balkanske rute ilegalno ulaze u centralnu i zapadnu Evropu prepolovio se u januaru u odnosu na decembar prošle godine, izjavila je evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson.
Ona je pred Odborom za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove Evropskog parlamenta rekla da je opadajući trend primećen već u decembru, kada je broj ilegalnih migranata koji prolaze kroz Balkan smanjen za 30 odsto.
Duž tzv. Balkanske rute u decembru je otkriveno 8.944 ilegalnih ulazaka, a Johanson tvrdi da je do tog smanjenja došlo zbog hitnih mera koje su uvele zemlje članice i Evropska komisija.
„Zajedničkim delovanjem moguće je uticati na ilegalne dolaske, ali to nema nikakve veze sa pravom Bugarske i Rumunije da budu deo Šengena„, rekao je Johanson.
Johanson je rekla poslanicima i da su Bugarska i Rumunija ispunile sve uslove za članstvo i da trenutno nema nerešenih pitanja koje treba da reše kako bi bile primljene u Šengen.
Povodom zahteva Holandije za dodatnim izveštajem o poštovanju vladavine prava u Bugarskoj, Johanson je rekla da se „ne mogu postavljati dodatni kriterijumi, jer to nije fer ako ste ispunili uslove“.
Na pitanje da li to znači da se u martu može očekivati novo glasanje o nominacijama, Johanson je rekla da će to zavisiti od švedskog predsedavanja Savetom EU, koje mora da odluči kada bi to pitanje moglo da se vrati na dnevni red ministara unutrašnjih poslova EU.
Prema podacima Evropske granične agencije „Fronteks„, balkansku rutu su u 2022. najviše koristili trgovci ljudima, preko koje je registrovano 145.600 ilegalnih ulazaka u EU, što je povećanje od 136 odsto u odnosu na 2021.
Najčešće su ilegalni migranti uhvaćeni duž rute, izjašnjavaju se kao državljani Sirije, Avganistana, Turske i Tunisa.
Na pitanje o inicijativi Austrije da se evropskim fondovima podigne zid duž bugarsko-turske granice za zaustavljanje migranata, Johanson je rekla da EU nema uredbu o tome da li da postavlja zidove i ograde na spoljnim granicama Unije, ali da evropske zemlje imaju obavezu da obezbede pristup graničnim prelazima za ljude koji žele da podnesu zahtev za azil.
„Posao država članica je da odluče kako da zaštite spoljne granice. To je njihova odluka„, rekla je Johanson i dodala da Evropska komisija ima „dugogodišnji stav da ne finansira žičane ograde evropskim fondovima„.
