Beograd, 17. mart 2021. – Naša želja je bila, praveći ovaj film, da to bude film u slavu naših pomirenja, a ne nikako u onom drugom smeru, u raspaljivanju nekakvih negativnih konotacija i raspirivanja mržnje, ocenila je glumica Jasna Đuričić, koja je igrala naslovnu u filmu bosanskohercegovačke redateljke Jasmile Žbanić „Quo vadis, Aida“, koji je nominovan za Oskara.
Uvek kada su u pitanju filmovi koji tretiraju tako nekakve bolne stvari, a mislim da je Srebrenica bolna tačka čitavog Balkana, mora se biti strašno pametan i obazriv. Upravo što je to neka najveća rana Balkana, unapred se sa svih strana komentariše, piše, a da niko nije video film. Zbog toga je važno, rekla je Đuričić za Radio Slobodna Evropa.
„Mi sad pričamo o Srebrenici i srebreničkim majkama, istakla je ona i dodala da se ne radi samo o tome, već o svim majkama koje su izgubile najbliže. Naravno da tu film tretira taj događaj, ali isto tako – ja znam sve srebreničke majke, mi se nismo srele, sticajem okolnosti, ali sve što postoji živo, u vidu zapisa na papiru, u vidu zapisa video, svedočenja svega – ja ih sve znam i nekako ih osećam kao da su moje drugarice, kao da su mi rod“, rekla je Đuričić.
Ona je navela da se govori da rat nije ženska stvar, nego je to muška stvar.
„Isto se tako sećam nekakvih mojih novih komšinica, najnovijih komšinica početkom devedesetih godina koje su izbegle iz Sarajeva, sećam se toga, ne da se sećam, nego tih priča njihovih. Na primer, to je zanimljivo, postoji u filmu, kada se Aida vraća nakon deset godina u Srebrenicu i ulazi u svoj stan, rekla je Đuričić.
Prema njenim rečima, glumac kupi sve.
„Meni je bol ista. Meni je bol ista bilo koje žene, iz bilo kog dela sveta. Ovo je, naravno, blisko, zato što je to sve naše, zato što je to bivša zemlja, gde smo svi zajedno živeli, i utoliko je sve to jače, ali isto tako ja mogu apsolutno osetim kako se u Ruandi neka žena osećala. To je sve isto“, smatra Đuričić.
Malo se ljutim , dodala je Đuričić, kad me pitaju, na primer, kako je to bilo igrati bosansku ženu.
„Razumete o čemu govorim? Pa čekajte, žena je žena, to je prva stvar, pa čekajte, mi pišemo isto pismo, mi govorimo isti jezik“, zaključila je Jasna Đuričić.
