Nijedna zemlja Zapadnog Balkana nije funkcionalna tržišna privreda, najkraća je ocena Evropske komisije.
Srbija nije izuzetak u tom pogledu, a neki od ključnih problema su velika državna pomoć, obrazovanje koje nije usklađeno sa potrebama na tržištu rada i manjak finansijskih sredstava za mala i srednja preduzeća koja su glavni izvor zapošljavanja, naveo je 18. novembra šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat. On je pozvao vlasti da što pre vrate nivo aflatoksina u mleku na nivo dozvoljen u EU, kao i da ukinu zaštitne mere za uvoz mleka i svinjetine.
Srbija bi trebalo da smanji nivo aflatoksina u mleku na 0,05 mikrograma po kilogramu koliko je dozvoljeno u EU, poručio je Janmat.
"Pojedinačne kompanije sada moraju da dokazuju da ne premašuju taj limit od 0,05 mikrograma da bi izvozile. Pozivamo vlasti da ponovo usklade limit sa nivoom koji je u EU", rekao je on na brifingu o ekonomskom delu Izveštaja o napretku Srbije u evropskim integracijama.
Podsetio je da je u tom izveštaju navedeno da je nivo smanjen, ali da su vlasti u oktobru ipak rešile da nivo povećaju na 0,25 mikrograma po kilogramu mleka, što je pet puta više nego u EU.
"To bi trebalo da bude propraćeno konzistentnijim i temeljnijim sistemom inspekcija i kontrola", ocenio je Janmat, dodavši da je EU podržala i osnivanje Nacionalne referentne laboratorije.
Postrojenja sedam kompanija za proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije imaju zeleno svetlo za izvoz u EU, a to su Frikom, Nestle, Imlek, Mlekara Šabac, Somboled, Svislion (Swisslion) i Beokapra (Beocapra), navodi se na sajtu Direktorata za zdravlje i potrošače Evropske komisije.
Evropska komisija smatra da zaštitne mere za uvoz mleka i svinjetine iz EU predstavljaju kršenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i poziva vlasti da ih što pre ukinu, izjavio je 18. novembra šef odeljenja za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat.
Srbija krši SSP
Janmat je rekao da EU očekuje od Srbije da što pre ukine zaštitne mere na tržištu mleka i svinjetine, koje su uvedene u kontekstu straha od nekontrolisanog uvoza zbog embarga Rusije na uvoz iz EU, ali i ukidanja kvota za mleko u Uniji.
"U konsultacijama smo sa srpskim vlastima. Najavili su da će mere trajati do 31. decemra ove godine i očekujemo da tada budu ukinute", rekao je Janmat novinarima, uz ocenu da bi bilo bolje ako bi bile ukinute i pre tog datuma.
U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u ispunjavanju evropskih standarda navodi se da je Srbija u 2015. uvela zaštitne mere za uvoz mleka, sira, putera i svinjetine, uz ocenu da obrazloženje vlasti nije bilo dovoljno utemeljeno.
"Smatramo da to (zaštitne mere za mleko i svinjetinu) predstavlja kršenje SSP i da nije opravdano s obzirom na situaciju u ovim sektorima", naveo je Janmat na brifingu o Izveštaju u Delegaciji EU u Srbiji.
Državna pomoć tri puta veća nego u EU
"Državna pomoć i dalje je prisutna u Srbiji, a u 2014. je i povećana na 2,7% bruto domaćeg proizvoda, što je i dalje visoko s obzirom da je u EU 0,8% BDP", rekao je Janmat, dodajući da se ove godine beleži pozitivan trend jer su smanjene subvencije državnim preduzećima.
Naveo je da EU poziva Vladu da preispita efikasnost državne pomoći i da preduzme odgovarajuće korake, kao i da se bolje poštuju propisi o državnoj pomoći, odnosno da se planirana pomoć na svim nivoima vlasti unapred prijavi Komisiji za kontrolu državne pomoći i da se ne isplaćuje pre odluke tog tela.
Janmat je rekao da je pozitivno što Železara Smederevo od 1. februara nije dobila državnu pomoć, i dodao da se čekaju informacije od vlade da se potvrdi da li je ranija pomoć bila u skladu sa propisima.
On je ocenio da je integrisanost srpske ekonomije sa EU dobra, navodeći da je u prvih devet meseci ove godine 69% izvoza Srbije bilo u EU a 61% uvoza iz EU, dok ulaganja iz EU čine gotovo tri četvrtine direktnih stranih investicija Srbije.
Naveo je da Srbija ipak treba da olakša trgovinu smanjenjem netarifnih barijera.
U probleme je ubrojao spor pravosudni sistem sa mnogo predmeta na čekanju, kao i izraženu sivu ekonomiju, rekavši da vlada Srbije ima podršku Brisela za nastavak borbe protiv sive ekonomije.
“Smatramo da su potrebni i dodatni napori za kontrolu parafiskalnih nameta na nacionalnom i lokalnom nivou. Potrebno je i pojednostavljenje pravnog okvira”, naveo je on.
Značajan posao u energetici
Pohvalio je sprovedene reforme, poput novog zakona o građevinskim dozvolama, kao i opredeljenost vlade za reforme i plan u tom pogledu.
U finansijskom sektoru rekao je da je potrebna primena planirane strategije za rešavanje problema nenaplativih kredita, budući da su oni na visokom nivou od 22,8%, a potreban je i bolji pristup finansijskim sredstvima pre svega za mala i srednja preduzeća.
Kada je reč o energetici, Janmat je naveo da bi izgradnja gasnih interkonektora doprinela većoj konkurentnosti na tržištu, a mogla bi da doprinese i da Srbija dobija gas iz više različitih izvora i time poveća sigurnost snabdevanja.
"Voleli bismo da vidimo mere za usklađivanje sa EU u oblasti obnovljivih izvora i energetske efikasnosti, stvaranje konkurentnijeg gasnog tržišta i da cene struje odražavaju realne troškove", naveo je Janmat.
U ovoj oblasti EU od Srbije traži veće napore da bi se dostigao cilj za povećanje udela obnovljivih izvora energije na 27% do 2020. godine. Na manjkavosti u ovom sektoru ukazala je i Energetska zajednica.
Izvor: euractiv.rs
