Novi Sad, 11. decembar 2016. (Novi optimizam) – ''Novi optimizam“ proslavio je svoj dvanaesti rođendan na Međunarodni dan ljudskih prava, i kako već tradicija nalaže, na taj dan, 10. decembra , održana je svečana dodela nagrade ''Dobar primer Novog optimizma“.
Ovogodišnji laureati su zaštitnik građana Saša Janković i poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.
U obrazloženju nagrade, koje je napisao profesor Ratko Božović, a koje su pročitale voditeljke programa glumica Emina Elor i novinarka Milica Kravić, ističe se kako su Šabić i Janković “pokazali na delu kako se obezbeđuje zaštita ljudskih prava i vladavina prava, kako se uspostavlja odgovornost i integritet državnih institucija. I kako se stiže do ciljeva dobrog upravljanja i brige o javnom interesu.
U okolnostima autokratske vladavine i defektima političke kulture, oni su kontrolu, usmeravanje i uređivanje javnih poslova ostvarivali koristeći maksimum svojih ovlašćenja i to u državi u kojoj se oduvek više traži saglasnost vladajuće volje nego što se autonomno dela i racionalno odlučuje”.
Rodoljub Šabić, kao prvi poverenik za informisanje od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, “pokazao je visoke standarde profesionalnosti i odgovornosti u obavljanju poverene mu dužnosti. Bez kompromisa je prema svima onima koji izbegavaju da javno saopšte informacije od javnog značaja koje službeno poseduju a javnost ima pravo da o njima bude obaveštena. Svaka vlast nastoji da sakrije od očiju javnosti nezakonit rad nosilaca javnih funkcija u duhu zapažanja da je svaka vlast kao pečurka i da najbolje uspeva u mraku”, navodi se u obrazloženju.
Saša Janković, kao prvi ombudsman, preuzeo je dužnost da brani sve one kojima su ugrožena ljudska prava, građanske slobode i njihovo dostojanstvo, i “već sada je prepoznatljiv njegov veliki doprinos u izgradnji pravne države i uspostavljanju vladavine prava. Njemu je neprihvatljivo da osionost političke volje bude iznad zakona. Svoj kredibilitet izgradio je svojom profesionalnošću, objektivnošću i stručnošću. Tako je i postao svetionik građanskog društva u zaštiti ljudskih sloboda i vladavini prava.”
Prisutnima se obratio i Slobodan Beljanski, advokat i borac za ljudska prava. Istakao je da je zlatni jubilej Međunarodnog dana ljudskih prava prilika da se upitamo da li je era tih prava na uzmaku.
“Ljudska prava, nažalost, nisu zajednički interes. Oni koji bi trebalo da ih garantuju radije bi ih redukovali. Oni kojima su namenjena libe se da za njima posežu. Bilo zbog toga što nisu naučeni da su im potrebna, bilo zbog toga što im se čini da bi trud bio uzaludan, ili zbog straha da bi svaki prigovor nosio opasnost gesta nelojalnosti. Ljudska prava nedostaju gde god se insistiranje na njima ili osporavanje da ih ima, smatra ravnim pobuni i aktu neprijateljstva.O pravu da se zna i da se javno kaže, o pravu na jednakost pred zakonom i na pravnu sigurnost u Levijatanu javne uprave uspešno su se kod nas starali, ili nastojali da se staraju u granicama svojih mogućnosti, Zaštitnik građana i Poverenik za informacije. Opravdanost dodeljivanja nagrade „Novog optimizma“ Saši Jankoviću i Rodoljubu Šabiću ne može se dovesti u pitanje.”
Beljanski je postavio pitanje koje se svima nameće: da li je na civilnom društvu da nagrađuje one koji državni posao rade kako treba? I odgovara “Da, kad je mera valjanosti tog rada kontrola državne moći i otpor sa kojim se ta kontrola suočava.”
Nakon što su pročitani po deset razloga “Zašto” Rodoljub Šabić i “Zašto” Saša Janković, Branislav Grubački Guta je uručio priznanja laureatima.
Rodoljub Šabić istakao je da je za njega bio izazov koji nikako nije mogao da odbije mogućnost da prvi u zemlji radi posao koji niko pre njega nije obavljao, da mu je veoma drago što se ispostavilo da to ima smisla, ali, i da je za obavljanje tog posla ipak zaslužan i sjajan tim ljudi kojim je okružen.
Na večito pitanje treba li biti optimista odgovara da mi zapravo izbora i nemamo, da moramo biti optimisti, i da moramo verovati da stvari mogu da se menjaju. Šabić još poručuje da je“krajnje vreme da svima jasno poručimo: potpuno je u redu da svi različito razmišljamo, sve je to legitimno, samo pod uslovom da se poštuje Ustav Republike Srbije i njeni zakoni. Ako to ne poštujete i ne poštujete prava ljudi koja su u taj zakon upisana ne poštujete ništa!”.
Saša Janković u obraćanju prisutnima ocenio je da “nije teško biti optimista na mestima gde je stvarnost ružičasta. Na žalost, ne živimo u takvom delu sveta, i nove generacije moraju da budu novi optimisti. I moramo u ovom svetu kakav jeste da nađemo osnov za taj optimizam ili da ga stvorimo.
”Takođe ističe kako “nema ništa loše sa građanima Srbije; nismo ni lenji, ni neobrazovani, ni pokvareni, ni glupi. Imali smo samo tu nesreću da vlast stavlja pod reflektore one najgore osobine a duboko pod zemlju kopa ono najbolje među nama. Među nama ima mesta i za pesimiste, ali nema mesta za aroganciju, bahatost, nepravdu, bezobrazluk, silu. Srbija nije i neće postati zemlja niti fantomki niti straha! Na samom kraju konačni razlog za osmeh. Nema tih ljudi u Briselu, Vašingtonu, Moskvi, Pekingu koji će da skinu grčeve sa naših lica. Oni koje čekamo smo mi!”
