Broj izvršenja smrtnih kazni u svetu povećan je za 50% u 2015. i dostigao najviši nivo od 1989. godine, upozorila je 6. aprila organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal (Amnesty International).
Smrtne kazne u 2015. izvršene su u 25 zemalja, od čegai 89% u samo tri zemlje – Iranu, Pakistanu i Saudijskoj Arabiji. Kina nije uključena u ove procene jer nema tačnih podataka, mada se procenjuje da je ona "glavni svetski dželat" sa više hiljada pogubljenih. Od bogatih razvijenih zemalja smrtna kazna se sprovodi u SAD i Japanu. U EU je smrtna kazna zabranjena, a u Srbiji je zvanično ukinuta 2002. godine.
U 2015. godini su po sudskoj presudi pogubljene najmanje 1.634 osobe, što je porast od 54% u odnosu na 2014. godinu, najviše u Iranu – 977, Pakistanu – 326 i Saudijskoj Arabiji – 158. SAD su na četvrtom mestu, mada sa dosta manje pogubljenih – 28. Pored SAD, od razvijenih zemalja smrtna kazna s eprimenjuje i u Japanu, a prošle godine bilo je 3 pogubljena.
U podatke, kao što je i uobičajeno za izveštaj Amnestija o smrtnim kaznama, nije uvrštena Kina gde se ovipodaci smatraju državnim tajnom. Procena ove roganizacije je da se u Kini pogube "hiljade" ljudi godišnje, što od ove zemlje čini "glavnog svetskog dželata".
"Povećanje pogubljenja zabeleženo prošle godine je duboko zabrinjavajuće. Broj izvršenja smrtnih presuda u 2015. je bio najviši za proteklih 25 godina", naveo je u saopštenju generaln sekretar Amnesti internešenala Salili Šeti (Shetty).
"Iran, Pakistan i Saudijska Arabija su pogubili zapanjujući broj osuđenih na smrt, nakon procesa koji su često vidno nepravedni", dodao je on i zatražio da se "zaustavi taj masakr".
Zamenik direktora Amnestija za Bliski istok i Severnu Afriku Džejms Linč (James Lynch) ukazao je da je Iran od istorijskog sporazuma o nuklarnom programu u julu uključen u "intenzivne diplomatske napore" sa velikim zapadnim silama, ali da su "ljudska prava u potpunosti ostavljena po strani".
U Pakistanu je moratorijum na smrtnu kaznu koji je važio od 2008. godine ukinut nakon napada koji su talibani počinili u školi u Pešavaru u 2014. godini.
Kada je reč o Saudijskoj Arabiji, približno svaki drugi pogubljen od sredine 80-ih godina je stranac, naveo je Linč.
"Reč je najčešće o radnicima migrantima (…) koji ne govore arapski i imaju još manje šanse za pravičan proces", naveo je on.
Moratorijum u Rusiji, smrtna kazna i dalje u Belorusiji
U EU je smrtna kazna zabranjena, pa nijedna zemlja članica ne bi smela da je uvede. Zato jepominjanje te mogućnosti u Mađarskoj u 2015. naišlo na oštre kritike Brisela.
U Srbiji je smrtna kazna zvanično ukinuta krajem februara 2002. godine izmenom krivičnog zakonika. Poslednje pogubljenje zabeleženo je 1992. godine kada je pogubljen muškarac zbog silovanja i ubistva petogodišnje devojčice. Nakon ubistva 15-godišnje Tijane Jurić u javnosti u Srbiji je pokrenuta diskusija o opravdanosti ukidanja smrtne kazne, a rezerve je izrazio čak i ministar unutrašnjih poslova. Ministar pravde Nikola Selaković je, međutim podsetio da je ukidanje smrtne kazne obaveza i prema Savetu Evrope.
U regionu Evrope i Centralne Azije, smrtna kazna se primenjuje samo u Belorusiji, mada u 2015. nije zabeleženo nijedno izvršenje. S druge strane, dve smrtne presude su izrečene, a predstavnici Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija ukazali su na nedostatak mogućnosti za fer suđenje, kao i na kršenje prava osuđenika i njihovih porodica, poput odlaganja izvršenja i vraćanja tela porodici.
U Rusiji, Kazahstanu i Tadžikistanu na snazi je moratorijum.
U Rusiji je tokom godine bilo inicijativa pojedinačnih poslanika da se ponovo uvede smrtna kazna. Preciznije, u martu, maju i novembru poslanici Liberalno demokratske partije podnosili su inicijative za uvođenje smrtne kazne za terorizam i umešanost u afere s drogom, kao i za proširenje dela u vezi sa terorizmom podložnih smrtnoj kazni.
Pored toga, zamenik predsednika donjeg doma parlamenta, Državne dume, Aleksej Didenko, naveo je da bi povlačenje Rusije iz Saveta Evrope moglo da dovede do ponovnog uvođenja smrtne kazne.
Međutim, nijedna inicijativa za oživljavanje prakse smrtne kazne nije prihvaćena ni u prvom čitanju u parlamentu. Pored toga, nema naznaka da predsednik Rusije Vladimir Putin priprema povratak smrtne kazne. Njegov portparol Dmitri Peskov je na pitanje da li je Putin promenio stav o smrtnoj kazni, odnosno prestao da joj se protivi, rekao da Putin nije "izašao sa drugačijim viđenjem stvari", navodi se u izveštaju Amnestija.
Pet država odustalo od smrtne kazne, više od 20.000 čeka na izvršenje
Salil Šati je ukazao i na pozitivan razvoj u pogledu smrtne kazne.
"Srećom, države koje pribegavaju pogubljenjima su u manjini i sve ih je manje. Druge su uglavnom odustale od smrtne kazne, i u 2015. godini su čeitir nove zemlje u potpunosti iz zakonodavstva povukle tu varvarsku kaznu", istakao je on.
Smrtnu kaznu prošle godine su ukinuli Kongo, Fidži, Madagaskar i Surinam, tako da u svetu sada ima 102 zemlje koje ne primenjuju smrtnu kaznu, ističe Amnesti. Kada se ubroje i zemlje u kojima nije bilo izvršenja smrtne kazne u prethodnih 10 godina, broj rate na 140.
"Uprkos šokantnom povećanju izvršenja u Iranu, Paksitanu i Saudijskoj Arabiji, svetska tendencija na duži rok je ukidanje smrtne kazne", ističe se u izveštaju Amnestija, uz podsećanje da je 1977. godine, kada je organizacija počela da objavljuje ovaj izveštaj, smrtna kazna bila zvanično ukinuta u samo 16 zemalja.
Kada je reč o presudama na smrt u 2015. godini, Amnesti je zabeležiio "najmanje 1.998. u 61 zemlji", odnosno znatno manje nego 2014. kada ih je bilo 2.466 u 55 zemalja. Međutim, u organizaciji navode da je taj pad delimično posledica teškoće za dobijanje podataka iz više zemalja, između ostalog Irana i Saudijske Arabije.
Primeri dela za koje se izriču smrtne presude su ubistvo, trgovina drogom, prevara, silovanje, javno distanciranje od vere, kidnapovanje, uvrede proroka u Islamu i dela povezana sa terorizmom.
Prema podacima Amnestija u 2015. su najmanje 20.292 osobe čekale izvršenje smrtne presude.
Izvor: Euractiv
