U Narodnoj skupštini Republike Srbije 06.11.2014. održana je sednica Odbora za kulturu i informisanje. Predstavnicima Biroa za društvena istraživanja – BIRODI nije bilo dozvoljeno da prisutnima podele prezentaciju izveštaja o realizovanim monitorinzima izveštavanja medija tokom izbornih ciklusa 2012. i 2014.
U narednim danima Dijalog Net objavljuje izvode iz navedenih istraživanja Biroa za društvena istraživanja – BIRODI.
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) je uz podršku slovačke organizacije MEMO 98 u periodu od 26.2 do 11.3.2014.godine sproveo monitoring medija – centralnih informativnih emisija TV stanica i izabranih „talk show“ emisija sa izbornim temama.
Cilj monitoringa je bio informisanje javnosti o ponašanju TV stanica tokom poslednje dve nedelje kampanje, kao i ukazivanje na slučajeve odstupanja od standarda profesionalnog izveštavanja/rada.
“Zahvaljujući podršci partnera iz Slovačke – MEMO 98 koji su omogućili sprovođenje monitoringa, BIRODI će realizovati deo planiranih aktivnosti koje su bile ozbiljno ugrožene potpunim odsustvom interesovanja međunarodnih organizacija za temu rada medija u Srbiji. TV stanice koje smo obuhvatili monitoringom su: RTS1,TV Pink, TV B92, TV Prva, TV Vojvodina (centralne informativne emisije), kao i sledeće „talk show“ emisije: RTS1 – „Upitnik“, „Da možda ne“, TV Pink – „Teška reč“, TV B92 – „Utisak nedelje“, TV Prva – „Stav Srbije“, TV Vojvodina – „Sučeljavanje“, istakao je Pavle Dimitrijević, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).
Zoran Gavilović, glavni analitičar BIRODI je naveo da je “Kampanja bila dominanto promotivna, više nego za parlamentarne izbore 2012.godine, čemu je doprinelo postojanje fenomena “partijskih” kamera. Tematski plitka – redukovana na ekonomska pitanja. I u ovom izbornom ciklusu je primetno postojanje funkcionerske kampanje u kojoj su Ivica Dačić kao predsednik Vlade i Aleksandar Vučić kao prvi podrpedsednik dominantno zastupljeni. Postojao je nejednaka zastupljenost stranaka, odnosno imali smo izbore “na sva sprata”: Liste okupljene oko SNS-a koji se bori za većinu I ostale liste koje se bore da pređu cenzus”.
“Glasačima je bio dostupan širok obim informacija o učesnicima u izbornoj trci. Međutim, prisutan je opšti trend nedovoljno analitičnog izveštavanja u predizbornoj kampanji, naročito onog koje se tiče ponašanja predstavnika vlasti. Televizije su često zamagljivale granicu između aktivnosti javnih funkcionera i njihovih predizbornih aktivnosti, i time indirektno doprineli partijama čiji su predstavnici.
Opšti trend pozitivnog izvštavanja o političkim akterima ukazuje na činjenicu da su mediji u Srbiji još uvek pod jakim uticajem političkih partija i vlasti. Da bi glasačima obezbedili pune informacije na osnovu kojih mogu da donesu odluku o izboru, mediji u Srbiji bi trebali da budu forum za razmenu mišljenja, javnu debatu, istraživačko novinarstvo i komentare koji će javnosti pružiti informativan, analitičan i procenjivački pogled na pojedince i grupe koje se kandiduju, zaključak je Rastislava Kuzela, medijskog analitičara MEMO 98.
“Karakteristika izveštavanja o predizbornim aktivnostima je izdvojen i jasno obeležen izborni blok na svim posmatranim televizijama. Analiza izveštavanja unutar izbornih blokova ukazuje na to da je o aktivnostima predstavnika lista koje učestvuju na predstojećim izborima intenzivno izveštavano, i da je distribucija prioga o učesnicima na izborima i njihovo pozicioniranje unutar bloka balansiranija na javnim servisima, RTS1 i RTV u izveštavanju o aktivnostima koalicija oko vladajućih SNS i SPS, dok su one na ostalim televizijama bile gotovo uniformno predstavljene na prvom, odnosno drugom mestu po redu” rekla je Snežana Đapić, koordinatorka tima monitora BIRODI.
Tim Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) koristi kvantitativnu i kvalitativnu metodologiju u skladu sa međunarodnim standardima medija monitoring. BIRODI koristi metodologiju koju je razvio MEMO 98, organizacija iz Slovačke koja je realizovala slične projekte u 47 zemalja. Koristeći složeni pristup koji se odnosi na sadržaj teksta i kontekst, a koji je dizajniran s namerom da obezbedi povratnu informaciju medijima o pluralizmu i raznovrsnosti medijskog izveštavanja, uključujući i opremu kojom se prezentovani subjekt/tema dopunjava.
Glavni nalazi
U načelu, TV stanice prate izbore kao važan događaj i pružaju informacije o političkim akterima i njihovim programima. Međutim, u glavnim informativnim emisijama praćenje političkih aktera je dominantno pozitivno. Mediji su samo prenosioci informacija, te u dovoljnoj meri nije prisutno kritičko i analitičko praćenje političkih aktera, učesnika u izbornoj trci (nema analize ponuđenih programa).
Kad izveštavaju o aktivnostima nosilaca javnih funkcija koji su istovremeno i kandidati na izborima, mediji se suočavaju sa teškoćom da razlikuju praćenje njihovog rada kao zvaničnika i njihovih aktivnosti u kampanji. Uloge nosilaca javnih funkcija u izbornoj kampanji takođe nisu adekvatno i precizno regulisane postojećim propisima u Republici Srbiji.
Posmatrajući raspoloživo vreme i tonalitet na monitorisanim televizijama postoji podela na: jednakije (Srpska napredna stranka) jednake (lista koalicije oko Socijalistička partija Srbije, Ujedinjeni regioni Srbije, lista oko Liberalno demokratske partije, lista Demokratska stranke, Demokratska stranka Srbije i lista koju predvodi Nova demokratska stranka – Zeleni sa svojom koalicijom) i nejednakije (ostale stranke). Ova podela prati lliniju vlasti i opozicije, ali i trenutnog statusa stranaka u javnom mnjenju. Od ovog pravila odstupa Nova demokratska stranka – Zeleni sa svojom koalicijom.
U informativnim emisijama, zahvaljujući postojanju fenomena partijskih kamera, stranke su izrazito pozitivno predstavljene, čime je izborna kampanja obesmišljena.
Tematski okvir kampanje se pokazao kao relativno plitak, jer je glavna tema na svim posmatranim televizijama bila ekonomija (zapošljavanje i investicije), dok su ostale teme, posebno one koje su bitne za institucionalno i normativno uređenje Srbije uključujući i pitanje ustavne rekonstrukcije ostali po strani ili nisu pomenute. Upravo ovaj nalaz može da bude problematičan za buduću Vladu zbog činjenice da predočena obećanja su svedena na ekonomska, a ostali prioriteti u kampanju su na površan i uprošćen način predstavljeni. Ovo se pre svega odnosi na promene u javnom sektoru, podršku preduzetništvu, reformu penzionog i zdravstvenog sistema.
Funkcionerska kampanja kao fenomen koji se karateriše natprosečnim pozitivnim izveštavanjem medija o javnim funkcionerima tokom izborne kampanje je i u ovoj izbornoj kampanji bila na nivou iz 2012. godine za parlamentarne izbore. Glavni akter je Prvi potpredsednik Aleksandar Vučić, a teme/događaji su projekat „Grad na vodi“, kredit iz Ujedinjenih arapskih emirata, saradnja IKARBUS-a i Mercedesa, poseta fabrikama Simpo i Jumko Vranje i otvaranje fabrike Svarovski u Subotici.
Izborni blok je bio jasno označen i izdvojen u informativnim emisijama. Monitoringom izbornog bloka utvrdili smo da su prilozi koji su emitovani u okvirnju odstupali od standarda koje televizije praktikuju kada je u pitanju navođenje ko je novinar-autor priloga, a ko je snimatelj. To otvara pitanje da li su televizije pravile svoje priloge ili su emitovale sadržaje koje su dobijale od učesnika u izbornom procesu. U prilog ovoj tezi može da posluži rasprava koje je vođena između novinara i učesnika u kampanji na socijalnim mrežama. (Postoje izjave na Twitteru).
Kontrolna i državne tela koja su nadležna za nadzor izbornog procesa u medijima su bila marginalizovana na način da je javnost informisana o njihovim saopštenjima.
Praksa saradnje medija sa istraživačkim agencijama, koju je na prošlim izborima ustanovila TV Prva preuzela je TV B92 i redovno prenosila najnovije podatke o izlaznosti i rejtingu partija.
Pohvalna su nastojanja Radio-difuzne agencije da objavljuje svoje izveštaje tokom izbornog perioda, međutim za integritet izveštavanja medija u izbornom procesu od značaja bi bilo proaktivno postupanje ovog kontrolnog tela koje bi se sastojalo u samoinicijativnom upozoravanju medija. Takođe, pri predstavljanju izveštaja jako je bitno da se detaljnije predstave metodologija merenja, rezultati monitoringa za sve medije ili da se javnosti predoče kriterijumi izbora TV stanica čiji se program analizira i prezentuje u izveštajima.
Posmatrani dnevnici i specijalne emisije nisu obrađivale na bilo koji način teme/slučajeve zloupotreba u kampanji i kršenja zakona od strane izbornih aktera, kao ni pojavu “registrovanja” Nove demokratske stranke kroz stranku “Zeleni”, i pored redovnog ukazivanja na navedeno od strane građanskih aktivista i udruženja građana.
Preuzmite ppt prezentaciju glavnih nalaza: Prezentacija 2014 MM izbori
