Ekonomije evropskih zemalja preplavljenih najvećim prilivom izbeglica od Drugog svetskog rata na kraju bi mogle da imaju koristi od migranata, smatraju analitičari. Iako je priliv veliki izazov i nameće potrebu hitnog rešenja humanitarnih i logističkih pitanja, ekonomski efekti prijema izbeglica nisu veliki a krajni rezultat mogao bi da bude pozitivan za evropsku ekonomiju ugroženu starenjem populacije.
Analitičari se slažu da izbeglice ne žele da zavise od socijalne pomoći, već da izgrade bolji život, kao i da su efekti prihvata po javne finansije i tržišta rada minimalni. Istovremeno se upozorava na opasnost da EU baveći se problemom migranata zapostavi budžetske i strukturne reforme.
Više od 430.000 ljudi od početka godine stiglo je do Evrope preko Mediterana dok je gotovo 2.750 stradalo na tom putu. Izbeglice i dalje svakodnevno stižu, uglavnom iz ratnih zona u Siriji i Avganistanu.
Veliki priliv migranata predstavlja ozbiljan izazov za Evropsku uniju koja za sada ne uspeva da se složi oko predloženih kvota za prihvat izbeglica kako bi se olakšala situacija u članicama na spoljnim granicama EU.
Analitičari ocenjuju da je ekonomski uticaj priliva izbeglica na Evropu slab i da čak može da bude i pozitivan, uprkos hitnim logističkim izazovima i na prvom mestu humanitarnim pitanjima.
Prihvatanjem izbeglica Evropa dobija priliku „ne samo da utvrdi poziciju demokratske unije sa bogatom i respekta vrednom tradicijom, već i da poboljša perspektive svog ekonomskog rasta“, smatra ekonomista francuske investicione banke Natiksis (Natixis) Patrik Artis (Patrick Artus).
Njegov kolega iz nemačke investicone banke Berenberg Holger Šmiding (Holger Schmieding) procenjuje da bi priliv izbeglica mogao da podstakne ekonomsku proizvodnju u zoni evra za 0,2% u drugoj polovini 2015. godine.
Migranti imaju važnu ulogu u ekonomskoj ekspanziji i u periodima pada, smatra istoričarka Nensi Grin (Nancy Green), istraživačica pariske Škole za napredne studije društvenih nauka.
Novopridošli, kaže Grin, često rade u sektorima u kojima domaća radna snaga ne želi da radi navodeći tekstilnu industriju i čeličane u 19. i 20. veku i industriju usluga danas.
„Naš kontinent može i treba da postane velika zemlja imigracije u 21. veku„, napisao je u kolumni za Liberasion (Liberation) uticajni francuski ekonomista Toma Piketi (Thomas Piketty).
Istovremeno je cena (prijema izbeglica) za nacionalne budžete minimalna, navodi se u jednom izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Nulti efekat
„Uticaj svih migracija u poslednjih 50 godina u zemljama OECD u proseku je gotovo jednak nuli„, navela je ta organizacija pozivajući se na nova istraživanja koja pokazuju da cena migracija za javne finansije retko premašuje 0,5% ukupne ekonomske proizvodnje.
„Prihvat izbeglica je humanitarno pitanje, nikada ne treba da bude ekonomska odluka„, upozorava stručnjak OECD za migracije Žan-Kristof Dimon (Jean-Christophe Dumont) dodajući da migracija „košta nekoliko godina ali ne mnogo„.
„Ljudi koji beže od rata nisu se spremali za migraciju, niti biraju destinaciju„, kazao je Dimon.
„Oni prolaze kroz traumatično iskustvo, treba im vremena da se oporave. Ne očekujemo da počnu da traže posao čim izađu iz autobusa„, dodaje taj analitičar.
Izbeglicama koje stižu u Evropu biće potrebno pet-šest godina da stignu do nivoa zaposlenosti migranata koji su se pridružili članovima porodice koji su već rezidenti zemalja domaćina dok će im za dostizanje nivoa zaposlenosti domaće radne snage biti potrebno 15 godina.
Cilj izbeglica, kao i drugih migranata, nije da zavise od socijalne pomoći, istakao je Dimon i dodao: „Oni žele oporavak, bolji život za svoju decu, posao„.
Istraživanja potvrđuju da je uticaj migracija minimalan, kako na tržište rada, tako i na javne finansije, ukazuje i ekonomista pariskog Univerziteta Dofin (Dauphine) El Muhub Muhud.
Izbeglice su ulaganje
Pridošli su uglavnom dobro kvalifikovani jer najsiromašniji nemaju na načinu da odu, kaže Muhud.
„Kada kažemo da ne možemo da uzmemo siromašne iz sveta, nismo u pravu. Oni koje primamo nisu siromašni iako tako izgleda„, ukazuje taj analitičar.
Prvi čovek nemačkog istraživačkog instituta DiW Marsel Fračer (Marcel Fratzscher) takođe smatra da izbeglice ne treba posmatrati kao finansijski teret.
„Izbeglice su investicija a ne trošenje novca„, istakao je nemački stručnjak.
Bonitetna agencija Standard i purs (Standard&Poor’s, SP) saopštila je da budžetski efekti prihvata izbeglica neće ugroziti kreditni rejting zemalja ali ni da im priliv potencijalne radne snage neće pomoći da izađu na kraj sa starenjem stanovništva.
Međutim, iz agencije upozoravaju da bi zbog izbegličke krize Evropska unija mogla da zanemari traženje rešenja za druge izazove i potrese.
„Ako se ne bude upravljalo kako treba, evropski pristup rešenju problema priliva izbeglica mogao bi da vodi jačanju populizma i ksenofobije i da skrene pažnju sa budžetskih i strukturnih reformi„, zaključuje se u izveštaju agencije SP.
Izvor: euractiv.rs
