Izazovi autentičnosti informacija od očevidaca

Ako želimo održati novinarstvo i poverenje ljudi u ono što radimo, bilo koja vrsta informacije treba biti proverena i verifikovana.

Sve češće svedočimo tome da najvažnije informacije o nekom događaju ne dolaze od samih novinara nego ključne informacije ustvari dobijamo od ljudi koji su bili na pravom mestu u pravo vreme: očevidaca koji kreiraju vesti.

Oni su nam pokazali napad na Charlie Hebdo u Parizu, napadače na bostonskom maratonu, oni svakodnevno hrane medijsku industriju suludim sadržajima snimljenim njihovim mobilnim telefonima poput priče o čoveku koji kupuje milkshake u McDonaldsu, ili kao što nam Guardian Witness pokazuje, oni će poslati sadržaj na bilo koju zadatu temu. Ipak, očevici menjaju način na koji vesti pristižu u redakcije.

Na dan kada se desio bombaški napad u Londonu (07. jula 2005), redakcija BBC-a primila je više od 22.000 email-ova i poruka koje su poslali ljudi koji su se u tom trenutnu nalazili na mestu događaja. Zahvaljujući sadržajima koje su slali očevici, mediji i vlasti su bili u mogućnosti da otkriju šta se ustvari desilo tog dana. Bombaški napad u Londonu je jedan od prvih događaja u kojima su sadržaji koje su slali očevici integrisani u izveštaje velikih medijskih kompanija a fotografija evakuacije iz podzemne železnice, izvučena iz jednog od poslatih videa i danas je vrlo često korišćena ilustracija napada.

Jedanaest godina kasnije, nekoliko generacija iPhone-a i novih društvenih mreža kasnije, korisnički sadržaj postao je svakodnevno zastupljen u vestima, a zahvaljujući razvoju smartphone-a, gotovo da i ne možemo videti razliku između profesionalnog i amaterskog materijala.

Istraživanje koje je sprovela organizacija Eyewitness Media Hub, pokazalo je da je, tokom 21-og dana istraživanja, u kojem su pratili naslovnice osam web stranica, objavljeno ukupno 4.971 medijski sadržaj koje su proizveli očevici. No, kako redakcije mogu biti sigurne da je sadržaj koji dobiju od korisnika autentičan i istinit?

„Najbolji način na koji se redakcije mogu zaštiti jeste ako imaju unapred određen proces i sistem. Ranije su redakcije imale standardan proces provere podataka, urednici bi postavljali pitanja o bilo kojoj informaciji iz priče i uvek je postojao dokaz da je određena činjenica proverena. Isti proces trebao bi se  primeniti na eyewitness medije. Isti princip provere trebao bi se  primenjivati i onda kada govorimo o poreklu informacije, odnosno, novinari bi trebali analizirati originalni sadržaj, datum, izvor, lokaciju. Mi, u First Draft News-u koristimo listu za proveru informacija, i mislim da ono što kao industrija propuštamo jeste da bi svi trebalo da koristimo slične liste i da treba da pričamo o tim listama sa publikom na takav način da publika može da pita: ‘Na koji način ste proverili tu informaciju?’. Najbolji način za to jeste edukacija u redakcijama, no više od treninga, trebao bi postojati sistem u kojem novinari znaju da treba da prođu kroz određenu listu kako bi proverili informacije“, pojašnjava za Media.ba Claire Wardle, suosnivačica Eyewitness Media Hub-a i direktorica istraživanja u Tow Centru za digitalno novinarstvo koji deluje u sklopu Columbia Univerziteta. Wardle je i jedna od osnivača First Draft Media platforme.

Jedna od vodećih svetskih eksperata na polju korisničkog sadržaja i njegove upotrebe u medijskom izveštavanju, Wardle pojašnjava da je danas zahvaljujući internetu jednostavnije no ikada podeliti lažne informacije te da je iznimno važno za redakcije i novinare da poseduju veštine verifikacije sadržaja koje primaju.

„Globalno, imamo problem sa poverenjem u novinarstvo i u dosta zemalja danas postoji mišljenje da ne možemo vjerovati onome što vidimo u vijestima. Tako da je veoma važno da informacije koje novinari objavljuju budu proverene, verifikovane, kako bi bilo jasno da ovo nije posao u kojem samo guramo informacije napred bez provere. Ista pravila vrede i za video klip sa YouTube-a ili za lažnu priču koja kruži medijima. Ukoliko želimo održati novinarstvo ali i poverenje ljudi u ono što radimo, bilo koja vrsta informacije treba biti proverena i verifikovana“.

Eyewitness Media Hub je pokrenut u leto 2014. godine jer su, kako Wardle ističe, zaključili da postoji potreba za jednom organizacijom koja će se fokusirati na fenomen u kojem sve više i više očevidaca beleži sadržaj putem svojih mobilnih telefona. Njihov sadržaj je namenjen redakcijama kako bi im pomogli pri razumevanju tog fenomena, ali i prema očevicima kako bi im pomogli pri razumevanju njihovih prava. U sklopu Hub-a nalaze se i smernice koje bi redakcije trebale primenjivati kada koriste sadržaje od očevidaca. No da li te smernice menjaju išta?

AFP je objavio ažuriranu verziju njihovog etičkog vodiča i povezali su ga sa našim. Takođe, online novinska asocijacija ONA je nedavno objavila novi etički kod za prikupljanje sadržaja od očevidaca. Počinjemo da vidimo promene u industriji, ne celoj industriji, nego grupe ljudi u različitim redakcijama počinju da rade zajedno kako bi pronašli način da rade bolje. I mislim da je to delimično zbog toga što ljudi kao što smo mi idu na konferencije i pričaju o ovome“, pojašnjava Claire Wardle.

Sadržaji koje šalju korisnici kao i tehnološki napredak menjaju način na koji mediji prate vesti. Danas je veoma lako, uz nekoliko provera na Instagramu, Twitteru, Facebooku i drugim mrežama, saznati šta se stvarno negde dešava. Uz nekoliko jednostavnih alata i trikova možemo brzo otkriti da li se radi o autentičnom sadržaju. No uz korist koju imamo od razvoja tehnologije, dolaze i izazovi o kojima Wardle govori.

„Jedan od većih izazova trenutno je to što dosta materijala kruži zatvorenim mrežama kao što su Whats App ili We Chat i dok se neka od tih informacija pojavi na javnim mrežama kao što su Twitter ili YouTube, više neće biti originalni sadržaj. Mislim da je to veliki izazov za redakcije. Imamo takve primere i iz napada u Briselu gde je jedan od najkorišćenijih sadržaja pripisan Ani Ahronheim, koja je kasnije objavila tweet u kojem piše kako ona uopšte nije bila u Briselu i kako je sadržaj dobila od prijatelja u Whats App grupi. Tako da mislim da je to jedan od najvećih izazova oko kojih redakcije treba da budu pažljive. To povlači za sobom i pitanje autorskih prava. Jer ako ne pripisujete poreklo sadržaja pravoj osobi, to vam takođe može izazvati probleme“.

Veštine verifikacije sadržaja ali i izvora su nešto što svaka redakcija i novinar koji se oslanja na korisnički sadržaj treba da usvoji. No i dalje tu je pitanje publike: kako oni mogu da nauče da razlikuju lažni sadržaj od onog pravog? Jer, kako je objašnjeno u nedavno objavljenom članku u Guardianu, koji preporučuje i sama Wardle, kako veliki broj redakcija priznaje da objavljivajući lažni sadržaj i dalje dobijaju klikove.

„Digitalna pismenost je veoma važna za novinare. Za većinu njih, dok su još bili na fakultetima novinarstva, kada su tek počinjali sa karijerom, društvene mreže nisu postojale. Tako da nisu razvili veštine koje su im potrebne kako bi bili skeptični prema onome što vide u online prostoru na isti način na koji su naučili da budu skeptični prema sadržaju koji dobiju iz intervjua sa vladinim izvorom. Dosta novinara nema razvijene te veštine. No, isto tako mislim da je digitalna pismenost važna i za publiku. Kao što sam rekla, želimo da publika stavi pritisak na industriju i da kaže: Kako znate da je to istina? Kakve ste provere napravili? Kako znate da taj materijal uistinu dolazi od te osobe?

„Mislim da je najveći izazov u tome da načinimo objavljivanje lažnih vesti sramotnim, kao i u tome da standardizujemo proveru sadržaja pre nego što bude objavljen. Ono što me brine jeste da zato jer je ima toliko sadržaja, ljudi su postali lenji i jure klikove, tako da su u mnogo čemu naši standardi opali“.

Wardle se nada da će u budućnosti medijska industrija kao i online publika postati sofisticiranija kada je u pitanju traženje dokaza. S obzirom na dostupnost tehnologije ali i napore organizacija kao što su Eyewitness Media Hub, BBC College of Journalism i Evropski centar za novinarstvo koji je objavio priručnik za verifikaciju informacija, redakcijama je više dostupno da uvrste te alate i etičke vodiče u svoj svakodnevni rad.

Izvor: media.ba

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…