Rim, 26. maj 2020. – Plan za obnovu EU posle pandemije, koji je po mnogim ocenama presudan po budućnost Unije, podelio je njene članice kad je u pitanju solidarnost i viđenje ekonomskih i političkih načela EU, odnosno da li „štedljivi“ bogati treba da finansiraju oporavak „trošadžija“.
Ozbiljan sukob oko suštine plana izbio je između Italije, kao zemlje posebno pogođene pandemijom, i Holandije kao predstavnice „štedljive“struje.
Većina Italijana, njih 58%, smatra da treba bojkotovati proizvode i usluge „sebičnih Holanđana„, pokazuje istraživanje javnog mnenja u Italiji uoči najavljenog predloga Evropske komisije o fondu za oporavak privreda i zdravstva EU od pogubnih posledica epidemije korona virusa.
Jer jedni podržavaju francusko-nemački predlog da se za oporavak najugroženijim zemljama, Italiji i Španiji posebno, najviše odobri od zajedničkih 500 milijardi evra mahom nepovratnih sredstava -„poklona„.
Tome se suprotstavlja grupa bogatih „štedljivih“ članica EU, Holandija, Danska, Austrija i Švedska, koje zahtevaju da se pomoć da kroz samo doduše povoljne kredite, ali uslovljene strukturalnim reformama i trošenjem onoga što se zaradi.
“Trošadžije„, kako ih optužuju „štedljivi„, kažu da oni, posebno Španci i Italijani, nisu bili neodgovorni u trošenju budžeta i državnih para pa zato zapali u privrednu i društvenu katastrofu, već ih je strašna epidemija korona virusa mnogo teže pogodila i uništila njihove privrede i zdravstvo nego neke članice EU.
Austrijski list „Prese“ smatra da nije valjan argument da bogate članice EU zato što imaju velike viškove u izvozu u ostatak Unije, a posebno u „trošadžije„, treba da njima vraćaju deo zarade i to poredi s logikom američkog predsednika Trampa i pokretanjem „trgovinskog rata“ sa zemljama koje, poput EU i Kine, više izvoze nego što uvoze iz SAD.
Italijanski list „Stampa“ upozorava da je to „slepilo“ a ne „štedljivost“ i kaže da bi cela Unija zapala u krizu opstanka, ako bi bilo prepušteno da jednostavno propadnu mnoge članice evrozone.
Analitičari u EU su podeljeni i prema interesima koji se prelamaju, a uz ocene da bi propašću privreda, zdravstvenih sistema i ogromnim politicckim poremećajima koje bi to izazvalo, sama Unija prestala da postoji kakva jeste.
Jasno je da bi i za „štedljive“ propala izvozna tržišta, ogrome armije nezaposlenih bi i među bogatim i među manje imućnim članicama EU postale plen nedemokratskih, populističkih, autoritarnih sirena koje nude „laka rešenja„, koja opasno sećaju na prošlost Evrope.
Mediji, analitičari i političari u EU su ocenili kao veliki, možda „istorijski zaokret“ u dosad, kako se to videlo, uskogrudoj politici Nemačke prema budućnosti Unije, pošto je nemačka kancelarka Angela Merkel zajedno s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, velikim zagovornikom solidarnosti, jačanja jedinstva i ugasle svetske uloge Unije, izašla s predlogom da se zajedničkim Fondom oporavka od epidemije u ravni cele Unije preuzme zaduživanje i otplata 500 milijardi evra.
Nemačko-francuski predlog, o kojem će konačni predlog dati Evropske komisija koja se o tome posavetovala sa svim partnerima u EU, sadrži i stavke da je to pomoć na samo dve godine, „uz temeljitu procenu kojim regionima i sektorima su ta sredstva potrebna„.
Novac se može koristiti za ekonomski rast veoma korisnih sektora istraživanja i inovacija, za zdravstvo, prelazak privrede EU na „zeleni plan“ i digitalizaciju, što je i zalog velikog strategijskog plana izgradnje Evropske unije kao ravnopravnog takmaca svetskim moćnicima, Americi i Kini.
Berlin i Pariz kroz stav da u budžet EU ugrađeni Plan oporavka mora biti „vezan za poštovanje pravne države i temeljnih prava“ šalje i poruku „suverenistima“, članicama na istoku EU, koje nisu zadovoljne tim Planom jer strahuju da bi to moglo imati loše posledice po njihova dosadašnja prava na povlačenje zamašnih sredstava iz strukturnih i kohezionih fondova Unije.
A da je korona virus zapretio posledicama „biblijskih razmera„, kako je upozorio i visoki predstavnik EU Žozep Borel, govori i izjava Bruna le Mera, ministra ekonomije Francuske, jedne od najmoćnijih i najbogatijih država Evrope, da bi bez osetne potpore države i EU veliki francuski proizvođač automobila „Reno“ jednostavno morao proglasiti bankrot.
Nemački nedeljnik „Špigl“ zaključuje da je Nemačka zajedničkim predlogom s Francuskom za Fond oporavka EU „učinila istorijski korak za Uniju i uputila snažan znak solidarnosti bogatih s onima slabijima„, prenosi Euractiv.
