Nakon raspada hrvatske vlade zbog otkrića nedeljnika Nacional, novinari i urednici iz regiona komentarisali su domete istraživačkog novinarstva.
Korupcija, nepotizam, nemoralno trošenje javnih budžeta, magarčenje naroda ili nelegalno bogaćenje – sve je to godinama stvarnost na koju ukazuju primeri dobrog istraživačkog novinarstva. Koliko često novinarska istraživanja zaista uspeju da promene tu stvarnost i pokrenu konkretne promene?
Istraživački novinari i urednici iz regiona kažu da otkrića korupcije ili sličnih nelegalnih radnji političara mogu da promene stvari.
Jedan od takvih primera je i serijal članaka koje je objavio hrvatski nedeljnik Nacional gde su otkrili kako je Ana Šarić Karamarko, supruga sada već bivšeg predsednika Hrvatske demokratske zajednice u Hrvatskoj, bila plaćana kao konsultantkinja za mađarski Mol, što je Tomislava Karamarka dovelo do optužbi za sukob interesa.
Bio je to pokretač turbulentnih dešavanja koji je doveo do toga da Karamarko više nije na čelu najveće i vladajuće stranke u Hrvatskoj ali i posledično i do raspada Vlade RH formirane početkom godine.
Glavni urednik Nacionala, Berislav Jelinić, kaže da je ta novina i pored pritisaka uspela da istraje na profesionalnim standardima i da se to isplati jer je dovelo do promena.
„Verujem da bi se svako drugi teško održao na toj poziciji, suočen s takvim otkrićima, bez obzira na nivo stabilnosti aktuelnih vlasti. To je ono što u hrvatskom slučaju veseli, jer se pomeraju standardi političkog ponašanja nabolje i dižu se kriterijumi“, kaže Jelinić za Media.ba.
U Bosni i Hercegovini se često čini da otkrića ozbiljne i velike korupcije prođu bez puno brige u redovima vlastodržaca. Nije pala neka vlada zbog serijala o navodima o sukobu interesa nekog ključnog političkog aktera niti i većih otkrića kakvih je bilo. I dalje, istraživački tekstovi menjaju stvarnost, smatra Azhar Kalamujić, novinar Centra za istraživačko novinarstvo BiH.
„Poslednje što mi pada na pamet je da su tekstovi o korišćenju 'belog hleba' i zloupotrebama ovog prava pokrenuli obične ljude da javno počnu negodovati zbog tog nemorala“, kaže Kalamujić, „No, tekst često nije dovoljan, ali je on pokrenuo obične ljude, nevladine organizacije i opozicione partije da pritisnu vlasti i ukinu pravo na beli hleb. Kakva je dakle bila uloga istraživačkih novinara: mi smo svima koji žele reagovati i menjati društvo dali, kako to volimo kazati, dovoljno 'municije'“.
Kontrola i medijski spin
U Crnoj Gori se zbog novinarskog istraživanja dešavaju promene posljednjih godina, ali samo uz visokosofisticiranu kontrolu ili režiju vlasti, smatra Sead Sadiković, istraživački novinar Televizije Vijesti i dodaje da crnogorska vlast suštinski nije promenjena više od četvrt veka i da je nastavila kontinuet bivše komunističke vlasti.
„'Svaka vlast kvari, a apsolutna – apsolutno'. Iz tog odnosa, i pokvarenosti sistema ogrezlog u korupciju i kriminal, istraživačko novinarstvo se našlo na prividno 'plodnom tlu' za nicanje brojnih afera. Novinar treba samo praktično da se sagne i pokupi neretko čak i vrhunsku istraživačku priču“, kaže on, „Novinari, dakle, rade svoj posao. Ali ga korak ispred njih rade i vlastodršci. Kreirajući i pažljivo selektujući top afere posredstvom instaliranih medija vlasti 'menjaju' društvo. Bilo bi neprofesionalno i glupavo čak da nezavisni novinari obustave svoje istraživanje na teme koje su započeli, iako znaju da će epilog imati samo one koje se ne tiču u tom času nedodirljivih“.
Novinar nedeljnika Vreme, Dejan Anastasijević, kaže da ne može ni zamisliti da se u Srbiji desi slično kao u Hrvatskoj sa aferom 'konsultantkinja' zbog toga što je javnost otupila od raznih skandala koji nisu imali nikakve političke ili druge posledice za aktere čija je krivica bila dokumentovana, ali i zbog toga što je premijer Aleksandar Vučić suviše jak.
“Da je neki list objavio u Srbiji o Vučiću nešto slično onom što je Nacional objavio o Karamarku, on bi to jednostavno odbacio kao falsifikat i stvar bi bila svršena. Karamarko nije pao zbog afere Konsultantkinja, nego zato što je i u vladi i u stranci postojala kritična masa ljudi koji su hteli da mu vide leđa. Proteći će još mnogo vode ispod Savskog mosta dok se takva masa ne stvori u Srbiji”, kaže Anastasijević.
Uloga Nacionala za njenog urednika nije prosvetiteljska po pitanju konkurencije sa drugim medijima, ali bi bilo dobro da je pozitivan podsticaj za istrajnost jer tekstovi o poslovima supruge predsednika vladajuće stranke napravili su promene.
„Taj i serija drugih tekstova u poslednjim brojevima doveli su do toga da nam se broj prodatih primeraka gotovo udvostručio i trenutno se čini da će se na tom nivou zadržati“, kaže Jelinić.
Sadiković objašnjava da naporima vlasti priče o njima budu munjevito zatrpane gomilom sličnih i medijskim spinovanjem zalutaju u zaborav i da upravo izobilje 'top afera' čini da „umesto da istraživački nezavisni novinar bude 'pas društva' on, zbunjen tim izobiljem, postaje 'Buridanov magarac'.
„Namagarčiše nas vlastodršci. I još samo da zaključim – I-aaa, i-aaa!“
Efekti istraživanja bi mogli biti i veći kada bi državni pravosudni i policijski aparat uzimao u obzir ono što novinari israživači objave, naglašava novinar Azhar Kalamujić.
„Moj utisak je da tužiocima i policiji nije baš previše stalo do posla. Možda je problem i u tome što u moru objavljenih priča postoji malo onih koje su zaista argumentovane i tačne“, kaže on.
Izvor: media.ba
