Institucije u Srbiji se ne bave prosjačenjem na sistematičan način, žrtve bez zaštite i podrške

Foto: pixabay.com

Beograd – ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima održala je diskusioni forum i predstavila publikaciju pod nazivom „Prinudno prosjačenje – Analiza propisa i institucionalne prakse„.

Događaj je realizovan u okviru projekta “Prosjačenje – (ne)vidljiva eksploatacija oko nas” koja se sprovodi uz podršku Centra za istraživanje i kreiranje politika i Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške.

Okupljenima se, najpre, obratila moderatorka događaja Sanja Kljajić iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu koja je istakla značaj ove analize zbog, kako kaže, razjašnjavanja, pre svega, samih termina.

Mislim da makar kod nas u Srbiji još uvek postoji neka nejasnoća, neka dilema i nerazumevanje pojmova sa kojima baratamo. Iskustvo mi govori, pošto u poslednjih nekoliko godina posebno se bavim zloupotrebom rada dece, pa onda imamo trgovinu ljudima, pa onda imamo pojam zanemarene i zlostavljene dece koja prose, pa imamo prošnju kao životni stil… Pored te terminološke nejasnoće, naravno, da tu nejasnoću prati i neadekvatna evidencija ovih pojava„, rekla je Sanja Kljajić.

Nezavisni konsultant i autor analize Vladan Jovanović istakao je da kada se govori o prosjačenju „neizbežno se govori o nejednakosti, eksploataciji i dubokim strukturnim uzrocima i razlozima za nečiji položaj u društvu koji ga distancira od važnih životnih resursa„.

Moje duboko uverenje je da je taj odgovor države nekako bez dubljih uvida u duboke uzroke prosjačenja, pa imamo privid da država kroz prekršajne sudove odgovara na fenomen prosjačenja izricanjem novčanih kazni odnosno kazni zatvora, opomena u nekim slučajevima„, rekao je Jovanović.

Autor ističe da deca imaju specifičan položaj kada su uključena u prosjačenje.

Iz prakse sudova se vidi da se deca vide kao žrtve, a ne kao počinitelj prosjačenja i uvek su zapravo na neki način zloupotrebljeni od strane odraslih lica koja se prosjačenjem bave„, rekao je Vladan Jovanović.

Dodaje da se prosjačenje može videti kao dečiji rad i da u Uredbi o opasnom radu za decu koja je na snazi već nekoliko godina prosjačenje nije definisano.

Jovanović ističe i da su odgovori na pitanje zašto se deca i ljudi uopšte bave prosjačenjem „jednostavni i logični„.

Kada bi mogli ili umeli da rade nešto drugo, najverovatnije bi radili nešto drugo. Ne bi bili upućeni na prosjačenje. Kada bi bili kompetetivniji na tržištu radne snage svoju kompetetivno bi iskoristili da na drugi način obezbede materijalne i egzistencijalne potrebe. Da bi bili kompetetivniji na tržištu radne snage moraju biti obrazovaniji i tu dolazimo do jednog ključnog faktora„, rekao je Jovanović.

On je dodao da je distanciranje romske populacije od obrazovanja faktor za njihovo češće bavljenje prosjačenjem, te da je sistemska diskriminacija razlog zašto rano napuštaju školovanje.

Uvid u stanje u Bosni i Hercegovini dala je Mirsada Bajramović, izvršna direktorka UG „Zemlja djece u BiH“ i članica Koordinacionog tima za borbu protiv trgovine ljudima Tuzlanskog kantona.

Ona je istakla da su 2017. godine dobili prvu osuđujuću presudu za prosjačenje za trgovinu decom.

Za nas je ta presuda bila revolucionarna iz više razloga. Prvo zbog toga što je prislino prosjačenje prepoznato kao oblik eksploatacije dece, a ne kao zanemarivanje deteta. Zatim što se takođe na neki način dokazalo da roditelji i te kako mogu biti eksploatatori. Ovde se upravo radilo o roditeljima koji su eksploatisali svoje šestoro dece na način da su ih svaki dan vozili od lokacije do lokacije i samim tim eksploatisali„, kaže Bajramović.

Za drugu osuđujuću presudu, Bajramović kaže da je „odjeknula u celoj Bosni i Hercegovini„.

To je da su i otac i majka dece koju su oni eksploatisali u svrhu prosjačenja i u svrhu radne eksploatiacije, znači dokazano je da je radna eksploatacija prikupljanje sekundarnih sirovina i dokazano je da je radna eksploatacija pomaganje u jednom preduzeću za proizvodnju nameštaja gde su deca prikupljala taj otpad. Tu je sud jasno dokazao da se radi o eksploataciji. Sud je napravio  u toj presudi jasnu distinkciju između krivičnog dela zanemarivanja brige što je važno za dalju sudsku praksu i krivičnog dela trgovine ljudima„, kaže Bajramović.

Dodaje da sud nije uvažio nikakve olakšice, jer ekonomska situacija u kojoj je živela ta porodica nije razlog za eksploataciju deteta.

Projekat “Prosjačenje – (ne)vidljiva eksploatacija oko nas” se bavi specifičnom, vrlo raširenom pojavom, koja ne ostavlja ravnodušnim nikoga ko se sa njom sretne, dok u isto vreme ima teške posledice na maloletne i punoletne građane/ke koji su prinuđeni da se njom bave.

U pitanju je prosjačenje, odnosno potencijalna prinuda na prosjačenje, kao oblik trgovine ljudima (sticanje koristi eksploatacijom drugog ljudskog bića).

Iako se građani/ke Srbije, naročito oni koji žive u većim gradovima, susreću sa prosjačenjem gotovo na svakom koraku – institucije u Srbiji se gotovo i ne bave ovom pojavom na sistematičan način, niti se žrtvama prinudnog prosjačenja pruža adekvatna zaštita i podrška.

 

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…