Fudbal je industrija u kojoj se vrte milijarde evra. U pozadini ovog sporta decenijama stoje mehanizmi izvlačenja ogromnih svota novca u sivu zonu, koji se menjaju i unapređuju iz godine u godinu.
Reakcije fudbalskih funkcionera, u svetu i kod nas, na svako postavljeno pitanje o mogućim zloupotrebama, pokazuju zatvoren sistem. Istovremeno, u krugu fudbalskih funkcionera vrte se jedni te isti ljudi godinama, kako u svetu tako i u Srbiji.
Dok ceo svet pomno prati igru na terenu, sve igre u pozadini fudbala su zabranjena tema.
Fudbalski biznis na svetskom nivou, ali i u Srbiji, jedna je od tema koju već mesecima istražuju novinari redakcije Insajder. U serijalu koji će u maju biti emitovan na TV B92 saznaćete kako se mehanizmi zloupotreba u fudbalu, uspostavljeni na svetskom nivou, preslikavaju na manje zemlje, pa i na Srbiju.
Organizacije FIFA i UEFA, koje bi trebalo da kontrolišu nacionalne fudbalske klubove i saveze u zemljama celog sveta, potresaju kriminalne afere.
U centrali FIFA u Cirihu već mesecima sede istražioci švajcarskog tužilaštva, dok jedan po jedan funcioner najveće fudbalske organizacije biva uhapšen ili odstranjen iz fudbala. Dugogodišnji predsednik FIFA Sep Blater i UEFA Mišel Platini suspendovani su sa funkcija u fudbalu pošto je otkriveno da je Blater svom bivšem zameniku Platiniju isplatio milionsku nadoknadu za usluge, devet godina pošto je posao završen.
U Srbiji finasijske malverzacije u fudbalu nerešiva enigma?
Prema istraživanju Insajdera, milionske zarade ostaju neoporezovane, čime je budžet svih građana Srbije oštećen. Po svemu sudeći, za nadležne državne organe zadužene da istražuju kriminal i korupciju ovo je nerešiva enigma. Mediji su povremeno puni tekstova koji govore o kriminalu u fudbalu, ali tužilaštva ne reaguju čak ni po službenoj dužnosti.
Srpski klubovi najviše novca zarađuju od transfera igrača. Od ukupnih prihoda klubova transferi čine i do 90 procenata. Najnovije istraživanje Insajdera pokazalo je da postoje dva glavna mehanizma transfera, jedan dominantniji u Zvezdi, a drugi u Partizanu. Iako je na prvi pogled sve legalno, ovi poslovi se odvijaju na štetu budžeta i države, koja iste te klubove pomaže raznim sponzorstvima državnih preduzeća.
Kako posluje FK Crvena zvezda najbolje pokazuje lista transfera objavljena u finansijskim izveštajima 2014. Te godine, od 26 igrača koji su otišli iz kluba, 25 je otišlo kao slobodni igrači. Postavlja se pitanje zašto bi klub puštao igrače kao slobodne, čime se odriče svoje najveće zarade, a to je procenat od transfera fudbalera. Za sada niko iz Zvezde nije pristao na razgovor za Insajder, a sve detalje i mehanizme poslovanja tog kluba gledaćete u serijalu.
U emisiji Reporter, koja je emitovana prošle godine na TV B92, otkriven je, na osnovu našeg istraživanja, jedan od mehanizama koji omogućava potencijalne zloupotrebe i štetu po klub:
U slučaju da igrač odlazi u inostrani klub bez obeštećenja, otvara se prostor da članovi uprave kluba koji su ovo i podržali, u zamenu za „slobodne papire“, uzmu procenat od buduće zarade igrača ili procenat od njegovog menadžera. U ovoj transakciji koja se odvija u uskom krugu ljudi matični klub je ostećen za milione evra koje je mogao da dobije na ime obeštećenja, dok je državni budžet ostećen za porez koji bi klub platio na tako ostvaren profit.
FK Partizan danas ima mnogo manje dugove od Zvezde. Međutim, za ovaj klub je specifično to što je za vreme uprave predvođene Draganom Đurićem postala raširena praksa takozvanog TPO – trhird party ownership, vlasništva treće strane.
TPO zapravo znači da je u transfer igrača iz jednog u drugi klub uključena i treća strana. To se dešava kada klub unapred proda nekom “investitoru” procenat od budućih ekonomskih prava koje poseduje nad nekim igračem. Kada ovaj igrač bude prodat nekom drugom klubu, investitor dobija procenat od zarade.
Prema istraživanju Insajdera, pre nekoliko godina u igru ulaze sportski investicioni fondovi, odnosno posrednici. U praksi se najčešće dešava da klub nema dovoljno novca da isplati plate igračima i da zbog takve situacije, da igrač ne bi otišao kao slobodan jer na to ima pravo, odlučuju se da pomoć zatraže od potencijalnih investitora.
Tako osoba X uloži na primer 200.000 evra u klub Y za rešavanje trenutne situacije oko isplate plata. Međutim, na takav način investitor u najćešćem broju slučajeva zauzvrat dobija ugovor s klubom kojim kupuje čak 50 posto budućih ekonomskih prava na nekog igrača.
To znači da kada taj fudbaler bude prodat drugom klubu za, na primer, pet miliona evra, investitor koji je uložio 200.000 evra dobija 2.500.000 evra, a klub ostaje potencijalno oštećen za polovinu tog iznosa, a samim tim i budžet države jer klub nije zaradio pet miliona nego dva i po, na šta plaća porez.
50 posto prihoda u fudbalu ne završava u zemlji
Jedna od najvećih svetskih revizorskih kuća KPMG uradila je istraživanje rasprostranjenosti, vrsta i posledica TPO sistema. Prema njihovom izveštaju, u istočnoj Evropi čak 50 odsto svih ugovora predstavlja neku vrstu TPO-a. U izveštaju KPMG se posebno ističe Srbija:
“Broj fondova koji ulažu u srpski fudbal je veliki, pri čemu nijedan fond nije registrovan u toj zemlji, već su to uglavnom fondovi iz Španije, Engleske i Izraela”, navodi se u izveštaju. Ovo, prema gruboj proceni, zapravo znači da 50 odsto prihoda u fudbalu ne završava u zemlji i nije podložno oporezivanju.
TPO je već dugo zabranjen u Engleskoj, Francuskoj i Poljskoj. Svetske fudbalske organizacije ovakvu praksu su zabranile tek u maju 2015, pod velikim pritiskom, a nakon toga je i Fudbalski savez Srbije zabranio ovakve ugovore, ali oni koji su potpisani pre odluke ostaju da važe.
Izvor: Insajder.net
